Aрхеолошки радови у Медној код Мркоњић Града

ПРИКAЗAЊЕ Петри Топић из Медне код Мркоњић Града, да је у мјесту Црквиште потонуо манастир све је ближе истини и стварности. По њеној визији на том мјесту пронађене су мошти тројице монаха. Све то потврђују открића до којих су у протеклих мјесец дана дошли археолози Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске.

- Сви налази и открића до којих смо дошли недвосмислено указују да се у мјесту Црквишта налазио манастир из 15. вијека. У свим сондама гдје смо вршили ископ пронађени су остаци керамике из средњег вијека. У једној смо пронашли чак 30 комада средњовјековне керамике. Занимљиво да смо у једној сонди открили дијелове керамике из турске владавине - истакао је археолог доцент др Aлександар Ратковић.

Пронађено је и пет људских скелета, од чега је један скелет дјетета.

- Остаци људских костију су пронађени на дубини од 120 центиметара, што одговара дубини која је позната у позној средњовјековној археологији. То је једна врста укопа која се примјењивала у средњем вијеку. У овом случају ради се о гробовима који су били ихумирани између стјеновитог гломерата. Покојници су према тадашњем начину сахране били покривени деблом дрвета, чији су неки дијелови добро очувани и након више од пет стотина година - истакао је Ратковић.

Ратковић и археолози из његовог тима тврде да је већ утврђено да се на локалитету Црквишта у средњем вијеку налазио манастир и црква.

- Према досадашњим налазима утврдили смо да је црква горјела. Наиме, у свим сондама гдје смо вршили ископ нађене су велике количине гарежи и паљевине. Проширењем сонди доћи ће се до нових података који треба да дају одговор, да ли је црква потонула или је склизнула са косине у већу дубину - рекао је Ратковић.

Како је нагласио Ратковић, досадашњи археолошки налази указали су да ће остатке цркве морати да траже на већој дубини. На то указују два пронађена обрађена камена, али и многи други предмети.

- Смисао наредних истраживања биће тражење остатака цркве. Да смо на правом путу увјерио нас је и најстарији мјештанин Медне 90-годишњи Богдан Јековић, који се сјећа легенди по којима је црква потонула у дубину - истакао је Ратковић.

Радови на ископу наставиће се крајем наредног мјесеца гдје се неће одвојено копати по сондама него на већем комплексу.

- Aрхеолошки радови трајаће дуже, јер овај локалитет заслужује посебну пажњу. Не само због проналаска керамике, скелета и подземног ходника, него због историјског значаја овога подручја и његове вриједности за развој овога краја - нагласио је Ратковић.

Недавно су археолози пронашли подземни ходник, пролаз који води до црквене ризнице.

- Открили смо пролаз чије димензије нисмо утврдили. Ријеч је о ходнику и јасно је из првих налаза да се подземни пролаз налази на великој дубини и у овој фази истраживања нисмо могли да утврдимо на којој се дубини налази и којих је димензија - нагласио је познати и признати археолог.

Међутим, археолози су утврдили да се ради о стропној конструкцији ходника, са постављеним каменим плочама. На неким мјестима техника грађења је замијењена очврслом глином и каменом, а мјестимично је употребљаван камен који је представљао преграђене дијелове самог стропа.

Подземни пролаз на више мјеста је затрпан камењем различитих величина, јер је у протеклих 500 година био на удару разних архитектонских поремећаја.

- У сваком случају ходник ће нам бити водиља, која ће нас одвести до једне подземне просторије - ризнице - додао је Ратковић.

Према његовим ријечима у овој фази радова археолози се нису посебно бавили откопом ходника, јер би их ти послови много задржали, а захтијевају и додатну опрему за сигурне радове. Предвиђено је да се радови на овом локалитету наставе у другој фази и захтијеваће обимније ангажовање људства и механизације.

Резултатима археолошких радова у Медној задовољна је директорица Завода за заштиту културно-историјског насљеђа Републике Српске Свјетлана Шиљеговић.

- Ми у Заводу сматрамо ово, као и цјелокупна подручја општина Мркоњић Град и Шипово најдрагоцјенијим археолошким подручјем у Републици Српској. По нашем мишљењу овом подручју треба дати статус "заштићеног пејзажа" - истакла је Свјетлана Шиљеговић.

ВИЗИЈA

Радовима археолога на локалитету Црквишта много је помогла својом визијом Петра Топић, жена којој су се као дјевојчици приказали ликови тројице монаха Aвакума, Мардарија и Серафима, чије су мошти пронађене по њеној визији 11. октобра прошле године. О свом указању обавијестила је надлежног владику, показавши му мјесто гдје су сахрањени, јер су каже то од ње тражили монаси како би њихове кости биле пронађене и ископане.

- Када смо почели са ископом простора гдје су се Петри указали монаси, владика Хризостом позвао је и њу и она је присуствовала радовима. Петра нас је упутила да откопамо дио терена код једног буковог дрвета, јер су се њој ту приказивали монаси. И након скидања неколико слојева земљишта пронађене су мошти монаха. Биле су у добром стању, за период колико су дуго биле у земљи . Ископане мошти пренесене су и смјештене у цркви Рођења пресвете Богородице у Медну - испричао је свештеник из Медне Никола Пено.

КРСТ

Занимљиво је да је недалеко од мјеста гдје су пронађене мошти монаха пронађен камени крст. Мада је натпис изблиједио на њему је уочљива година 1711. Крст је највјероватније био подигнут убијеним монасима, али је с мјеста помјерен. Не зна се када и како. На мјесту гдје су ископане мошти сада је постављен дрвени крст.