Постмодерна декларација о независности

Паралеле између Косова 2008. и Босне 1908. јесу релевантне, не само због законских смицалица које Запад користи да обори Резолуцију 1244 УН - која оставља Косово у Србији - већ и што ће проглашење нове државе имати нерпоцењиве дугорочне последице: по сецесионистичке покрете од Белгије, преко Босне до Црног мора, односе с Кином и Русијом и читав међународни систем. Последице су, такође, релевантне и зато што ће последња ствар коју је нова држава прогласила у Приштини у недељу бити њена независност. Уместо тога, оно што се сада појавило јужно од реке Ибра јесте посмодерна држава, ентитет који може бити суверен у имену, али је у пракси протекторат САД-ЕУ.
 
Европска унија планира да пошаље неких 2.000 службеника на Косово да преузме управу од Уједињених нација које управљају провинцијом од 1999. Брисел жели сада да именује међународног цивилног представника који ће - према прошлогодишњем плану Мартија Ахтисарија, изасланика УН - бити "врховна власт" на Косову са овлашћењем да "коригује и поништава одлуке косовских јавних власти". Косово би имало више стварне независности под условима које је Београд понудио него што ће их сада имати.
 
Они који подржавају врсту "поливалентног суверенитета" и "постнационалне државности", коју већ имамо у ЕУ, поздрављају такве аранжмане као рецепт за грубу одлучност кад је реч о поствестфалској државности. Али, такве фикције су увек подупрте безвременским реалностима голе силе. На Косову је 16.000 војника НАТО који немају намеру да се врате кући: у ствари, стигло им је појачање у виду додатних 1.000 британских војника. Они су, а не косовска армија, одговорни за унутрашњу и спољашњу безбедност провинције.
Косово је, такође, дом велике америчке базе Бондстил у близини Урошевца - мини Гвантанама, који је једини архипелаг нових америчких база у источној Европи, Балкану и централној Азији. Управо зато је српски премијер Војислав Коштуница, у говору у недељу, посебно напао Вашингтон за проглашење Косова, рекавши да је то показало да су Сједињене Државе "спремне да бескрупулозно и насилно угрозе међународни поредак зарад својих војних интереса".
 
Да би симболизовало свој статус као најновија евроатлантска колонија, Косово је изабрало заставу по моделу заставе Босне и Херцеговине - исто злато ЕУ, исти распоред звездица на плавој позадини. У Босни влада, такође, страни високи представник који има овлашћење да отпусти изабране политичаре, да поништи законе, све у име припреме земље за интеграцију у ЕУ.
Као и у Босни, милијарде долара убачене су у Косово да се плати међународна администрација, а не да се побољшају животи обичних људи. Косово је права септичка јама сиромаштва и корупције који су експолодирали од 1999, а његови становнци животаре пуних девет година у мафијашкој држави, где нема посла, чак ни редовног снабдевања електричном енергијом: струја нестаје на сваких неколико сати, а онда улице косовских градова експлодирају од буке кад свака продавница или кућа укључи генератор.
 
Та трагична ситуација могућа је једино зато што у сваком интервенционизму постоји фаталан прекид веза између моћи и одговорности. Међународна заједница је управљала до микродетаља сваким аспектом распада Југославије, откад је ЕУ посредовала у Брионском споразуму након рата у Словенији 1991. Она је, међутим, за резултате увек кривила локалце. Данас ће нову званичну владу Косова контролисати њене међународне газде, али они никад неће прихватити одговорност за неуспехе. Они више воле да владају у сенци, у - нема сумње, намерном - процепу између појаве и реалности.