Са Ловћена - Протојереј Мр Велибор Џомић

Косовска драма је ових дана дубински потресла не само сваког Србина него и сваког честитог човека који иоле зна и осећа шта су људска права, правда, истина и човечност. Велики број људи из Црне Горе и они који се изјашњавају као Срби и они који се изјашњавају као Црногорци, дошао је пре неки дан у Београд о свом трошку и о свом брашњенику да подржи своју браћу на Косову и Метохији, али и пружи братску подршку Србији у борби да очува срце свога срца и душу своје душе. Један сам од бројних сведока те истине. Искрен да будем, радовао сам се томе, јер знам истину да док има људи има и народа, али има и наде.
Има у Црној Гори и оних који се праве да не виде и не чују оно што сви виде и чују. У овој невољи сећам се оне мудре поуке да не пада снег да покрије брег него да свака зверка покаже свој траг. И док читам изјаве појединих црногорских политичара из актуелног режима видим колико је митрополит Амфилохије био у праву када је, месец дана пре шиптарског једностраног измишљања лажне државе, очински опоменуо да ће свако ко из Црне Горе буде признао шиптарску псеудо-државу сам на себе и на своје потомство призвати проклетство предака који су, далеко од Косова, живели Косовом и ослобађали Метохију 1912. године. И ваљда је данас свима јасно зашто се након те беседе на Нову годину подигла толика граја на владику! Посебно ако се зна став црногорског режима да ‘’Црна Гора неће трчати, али ни каснити с признањем независности Косова’’!?!

У Црној Гори, након свега тога, није проговорило камење кога има у изобиљу, али су проговорила деца и омладина. И то највише средњошколска! Сећам се те деце и њиховог протеста у марту 2004. године када се догодио онај страшни погром Срба на Косову и Метохији. Деца су сама, без ичијег наговора, са молитвом у срцима и свећама у рукама дошла у Саборни Храм у Подгорици. И тада се дигла граја на све и сва из Митрополије. Повампирени дукљанин Новак Килибарда је јавно тражио моје хапшење само због тога што сам децу сачекао у храму, благословио их и заједно се са њима помолио Богу за спас Косова и Метохије! Не би ме нападали ни Килибарда ни његови шефови да сам децу одвратио од уласка у цркву и повео их у неку од бројних кафана или их упутио код неког од готово недодирљивих дилера, тј. савремених државних јунака подземно-надземног џет-сета да купе хашиш, хероин, кокаин или који бокс шверцованих цигарета. А да сам им, уместо поука из Јеванђеља, цитирао један подгорички графит на коме пише: ‘’Ако учиш знаћеш - ако крадеш имаћеш‘’ онда бих се апсолутно ‘’уклопио у тренд’’ и не би било проблема!
А када су се ових дана подигла и када су уместо политичара и камења најискреније проговорила деца онда се дигла и режимска кука и мотика да спречава излазак из школе. Вриштао је одлазећи министар просвете к’о Дамјанов зеленко, а на школска врата и дворишне капије је, силом на срамоту, поставио инспекторе и полицајце да деци не дају да напуштају наставу, јер ће ‘’грдну штету штетовати’’. Видело се да је црногорском министру просвете Слободану Бацковићу најважније да деца ћуте о насиљу на Косову и Метохији. Могу да се дрогирају, понављају, пуше, пију, снимају порно-сцене по школским клозетима и шаљу их ‘’блутутом и мејловима’’, а могу и да малтретирају професоре. Никад министар због тога није закукао као што је, ево већ други пут, закукао када је у питању Косово и Метохија ‘’које је у другој држави’’.

А деца као деца. Не хају за министра и претње. Кроз прозоре су искакали и дошли у свој и Божији Храм! А Бог као Бог-само ћути и гледа, рекао би песник! А распопи као распопи - чекају инструкције из полиције.