Земље у развоју допуштају да се запали

Више од 6 милиона људи умире сваке године од пушења – такви су резултати последњег истраживања Светске здравствене организације. Без обзира на укупно смањење броја пушача у развијеним земљама, пораст индустрији осигуравају азијатски, и пре свега кинески пушачи. СЗО је већ оптужила власти Кине за неуспех кампање против пушења.

Милион људи годишње умире у Кини због болести изазваних пушењем. Такви су подаци последњег истраживања министарства здравља земље. Укупан број пушача у Кини износи 350 милиона људи, што је скоро два пута више него што има становника у Русији или три пута више него у Мексику. Кина предњачи на планети и по другом показатељу: броју пасивних пушача: преко 700 милиона људи. И то иако се у земљи више од годину дана води кампања против дувана – пушење је ограничено на јавним местима, прекршиоцима прете високе новчане казне. Истина, у 17. веку, када се у Кини држава такође борила против пушача, њима су једноставно одсецали главе. Очигледно зато је данас ефекат кампање неутешан и број смртности изазване пушењем уземљи се не смањује. СЗО прогнозира да ће до 2025. године у Кини умирати 3 милиона људи. Узроци тако масовне статистике су банални – без обзира на економски бум, Кина још увек остаје земља у развоју. У првом реду са тачке гледишта стандарда и односа према свом здрављу, истиче Генеални директор асоцијације произвођача дуванске продукције Табакрпом Вадим Желњин:

"Ако се пореде Северна и Јужна Кореја, Истчна и Западна Немачка, идентично светско искуство даје нам следећи пример – то су Тајван и Кина. Земље етнички једнаке, са сличном историјом. На Тајвану је ниво пушења у релативним показатељима осетно нижи него у Кини. Тачније што је виши стандард у земљи, у целини у њој има мање пушача. Мада, наравно, постоје изузетци, као рецимо Шпанија."

Још средином прошлог века слика је била кардинално другачија: активно су пушиле Европа и САД. Пушење није било само индивидуална навика, већ и део масовне културе. Цигарету су палили и јунаци филмова, и публика која је долазила на пројекције у биоскоп. Шта више, државе су почетком 20. века саме допринеле масовном распростирању пушења. Дуван који убија осећај глади није било узалуд укључен у скоро сва војничка следовања, почев од Првог светског рата. Ситуација је почела да се мења крајем 80-их година прошлог века. Од 1990. године потрошња цигарета у Европи је пала скоро на 30%. У САД, а затим и у Европи, започео је прави антидувански рат, рекао је председник фонда Здравља земља Виталиј Богданчиков.

"Када је, на пример, у Белгији усвајан закон против пушења, свима који су желели предложено је да прођу бесплатни рехабилитациони програм. И показатељи у земљи су се осетно смањили. У Сан-Француску читав град ујутру трчи џогинг и на човека који пуши људи обраћају пажњу и окрећу се. Тачније у развијеним земљама здравство се попело на сасвим нови квалитативни ниво. То није просто пропаганда, већ свест. У земљама у развоју које не могу себи да дозволе пропаганду здравог начина живота у дужном обиму, графикон потрошње незадрживо расте."

Управо земље у развоју, истичу експерти, данас су локомотиве дуванске индустрије. Захваљујући њима америчке компаније, актуални глобални лидери, релативно лако подносе не само проблеме на унуташњем тржишту, већ и последице економске кризе. Ипак уз сву привлачност, тржиште Источне Азије има природна ограничења. Кина све активније од светског потрошача тежи да постане и главни произвођач. Данас Чајна Табако Корпорејшн контролише више од трећине глобалног тржишта. Чак ако унутар земље лоби против дувана превлада, произвођачи тешко да ће се тек тако помирити са губицима. Пораст кинеског дуванског извоза у суседну Индонезију, Вијетнам, Тајланд и друге земље региона непрестано се увећава.

Општа прогноза експерата за дуванску индустрију данас делује оптимистичније него за саме пушаче. Производња дувана већ у скорије време ће премашити показатељ од 80 милиона килограма годишње. При томе број смрти изазваних пушењем такође ће се увећавати. СЗО позива све земље света не просто да се придруже оквирној конвенцији против дувана, већ и да активно реализују њене ставове.

Анастасија Баришева, Полина Черниц,