Cтаљинград: ова битка је ушла у историју

Данас се навршило 70 година од почетка Стаљинградске битке. Она је постала преломни моменат у разбијању нацизма не само у Великом Отаџбинском рату, већ и у читвом Другом светском рату. Ипак, до данас једни историчари подвлаче значај ове битке, док други покушавају да шпекулишу на теми великог окршаја.

Руководство немачке армије донело је одлуку да иде у офанзиву на југ Русије после изгубљене битке за Москву крајем 1941, почетком 1942. године. Заузевши јужне области, нацисти би добили доступ нафтним налазиштима на Кавказу, као и контролу индустријских центара и Волге као главне водне артерије централног дела земље, објаснио је председник Асоцијације историчара Другог светског рата Олег Ржешевски:

"Стаљинградска битка дели се на два периода: одбрамбени и офанзивни. Одбрамбени период је започео 17. јула 1942. године и трајао је до 19. новембра, а од 19. новембра до 2. фебруара већ 1943. године то је офанзивни део. Немачка команда је решила да се реваншира због пораза код Москве и да победи 1942. године. У целини Стаљинградска битка је колосални окршај по својим размерама, по свом интензитету, који је трајао 200 дана и ноћи. Особеност немачке офанзиве се састојала у томе што се постепено стаљинградски правац претворио у главни на фронту."

Крајем јула Немци су истиснули совјетске трупе иза реке Дон. До августа су се борбе водиле већ на прилазима граду, а затим и на његовим улицама. Најпознатије и најкрвавије су биле борбе за Мамајев курган и кућу Павлова. Борбе за град су се водиле три месеца, на крају су Немци успели да избију на обалу Волге. 19. новембра започела је операција Уран, за време које контранапад на немачке трупе започеле су групације војске три фронта. У извесном смислу ова битка је одредила исход читавог рата, сматра директор Института за општу историју РАН Александар Чубарјан:

"Стањинград је постао неки симбол почетка распада Немачке. Мада је била и битка код Москве, Курска. Али после Стаљинграда у Немачкој је била објављена жалост. И са моје тачке гледишта управо то је била реална прекретница, удар од којег Немачка више није могла да се опорави. Још ће ова битка ући у историју као укупност три успешне ствари: и стратегије, и технике коју смо имали, и људског фактора. Стаљинград није само победа стратешке и тактичке вештине, већ и одраз огромног пожртвовања људи. Стаљинградска битка је била шестока и много људи је погинуло, али са наше стране је био испољен хероизам и спремност људи да се боре до краја."

Западни експерти и политичари много пута су признавали да није било успеха у Стаљинградској бици, не зна се како би се завршио читав Други светски рат, истиче Олег Ржешевски:

"Резултати битке су били истакнути у читавом свету. Председник САД Рузвелт је назвао Стаљинградску битку епском, признавајући да је она обуставила талас најезде и постала прекретница рата савезничких нација против снага агресора. Краљ Велике Британије послао је Стаљинграду мач на дар, на чијем сечиву је био угравира натпис Грађанима Стаљинграда, јаким као челик, од краља Џорџа Шестог у знак дубоког дивљења британског народа."

Анастасија Першкина, Анастасија Баришева,