"Руска реч“ у србском медијском простору

У медијски простор Србије дошла је и Руска реч. Тако се зове нови информативни додатак „Руске газете“ (Российская газета) у оквиру међународног пројекта «Russia Beyond the Headlines». „Руска реч“ постоји као интернет издање, а такође и као месечни подлистак у дневном листу „Политика“.

Гости студија „Гласа Русије“ су уредници пројекта Вјачеслав Чарскиј и Никола Лечић.

„Руска газета“ издаје своје додатке у многим водећим светским магазинима, као што су The Washington Post, The Daily Telegraph, LaRepubblica… Србска „Политика“ је 19- та по реду. За сваку земљу, неопходно је тражити појединачни прилаз, али све наше прилоге обједињује један задатак- представити Русију онаквом, каквом је не приказују у вестима- говори Никола Лечић:

"Тај задатак није лако испунити поготовo у земљи као што је Србија, зато што предрасуде о Русији у Србији нису исте као у другим земљама у којима слични додаци излазе. Можда се може рећи да су предрасуде о Русији у Србији позитивне, доминантно уместо негативне. Ми мислимо, то је била бар наша жеља, и ми се искрено надамо да смо у томе успели, да представимо Русију каквом је нико не зна у Србији. На пример, представили смо републику Мариј Ел о којој вероватно и многи у Русији не знају много, представљамо разне удаљене далекоисточне делове Русије. То је што се тиче изузетно необичне стране, а што се тиче оне стране која је овде позната, а Србима можда непозната, представићемо разна достигнућа из руске науке, технике која ван Русије дефинитивно нису много позната."

„Руска реч“ није портал који објављује вести, ми се бавимо објављивањем анализа, - објашњава Вјачеслав Чарскиј,- због тога активно сарађујемо са савременом руском штампом, трудимо се да изаберемо најбоље материјале, које објављују наши партнери- журнали „Руски репортер“, магазини „Комерсант“, „Газета.ру“. Наравно, користимо и наше материјале „Руске газете“.

Србски није један од најраспрострањенијих језика у Европи, али без обзира на то, постоји довољно разлога за појављивање новог руског медија управо на србском. Мишљење Николе Лечића:

"Србски језик је у ствари прозор и према другим народима бивше Југославије. Ми сви то добро знамо без обзира на то што они сада званично имају друге језике, и добро знамо да сви србски сајтови имају читаоце из свих бивших југословенских република, а Политика се као стари југословенски лист продаје такође широм бивше територије Југославије. Тако да заправо наша публика је потенцијано већа него што је званичан број говорника србског језика."

Вјачеслав Чарскиј наставља: "Чини ми се, да су контакти између наше две земље постали много интензивнији- што се тиче и политике, и културе, и бизниса. Русија је заинтересована за Србију у вези са својим стратешким пројектима. Мислим да је појава новог медија- показатељ да је руском естаблишменту Србија занимљива."

На Интернету постоји доста портала који су посвећени Србији, у том смислу постоје и двојезични. Како би се изборили са конкурентима,очигледно, неопходно је тражити неки свој пут, например, на свеж начин писати о србско- руским односима.

"Србима је занимљиво шта о њима мисле Руси", - убеђен је Вајчеслав Чарскиј, - "конкретно, у нашем првом броју је био материјал, посвећен чињеници да стотине московљана уче србски: из разних разлога, најпре личних, али и због тога зато што желе да купе некретнине на Балкану или просто желе да отпутују туда. Био је и материјал, посвећен феномену србских журки у Москви."

Задатак „Руске речи“ је да се потражи разлог да се оде ван Москве и да се одвоји од клишеа који често карактеришу руско- српске везе:

"Покушаћемо да представимо Русију као велику цивилизацију, не просто као неку земљу сличну Србији. Дакле као велику цивилизацију која у себи обухвата такву разноврсност разних култура, старих несловенских, словенских, коју је јако тешко замислити."

У Балканским медијима често се може приметити одређена пристрасност према критичком представљању руске стварности, при чему су текстови често само преводи из западних гласила. Ипак, интересовање према сложеним темама које се тичу руског друштва, као нпр митинзи опозиције, свакако постоје. „Руска реч“ нема намеру да бежи од непријатних питања:

"Трудићемо се да представљамо све оне теме за којима постоји интересовање" - говори Вјачеслав Чарскиј,- Управо у тој „Руској газети“, која је званични медиј Владе Русије, могу се наћи колумне, са критичким садржајем познатих публициста- које немају за циљ да некога жигошу, већ да објасне ситуацију."

Косово је било и остаће једна од главних тема за медије, који се баве Балканом. „Руска реч“ у овом случају не предствља изузетак, додаје Никола Лечић:

"У првом броју смо имали као уводни чланак анализу руско-србских односа од како је Путин дошао на власт 2000. године, наравно после је то била једна од главних тема. У другом броју смо покушали да представимо руску тачку гледишта на могућу сличност између садашњих дешавања у Сирији и дешавања на Косову 1999. године."

Гости у студију „Гласа Русије“ били су уредници портала „Руска реч“ Вјачеслав Чарскиј и Никола Лечић.

Тимофеј Алексејев,

Интернет адреса Руске речи је  www.ruskarec.com