СНСД-ови порезници купили опрему коју не користе

Да у Пореској управи РС, коју води истакнути кадар СНСД-а Зора Видовић, влада крчмљење народних новаца могло се видјети и из ревизорског извјештаја, у којем је наведено да је новац са рачуна принудних наплата кориштен и у свакодневна плаћања те институције, без донесених правилника. Порезници СНСД-а иду и даље, па су недавно набавили и САП - Интегрирани информациони систем од приватне компаније С&Т из Србије. Иако су софтвер платили  9,5 милиона КМ, умјесто ефикасног рада, транспарентније технологије, повећања прихода и смањења трошкова рада, цијели пројекат није ни заживио. И не зна се кад ће. Модерни софтвер, за чије одржавање годишње треба дати додатних милион марака, сада "лежи" неискориштен у Пореској управи. Како би покренули савремену технологију, схватили су у менаџменту Пореске управе , али тек након масно плаћене набавке, да им треба још опреме. То, међутим, ниједном ријечју нису поменули предсједник Владе РС Алекснадар Џомбић, нити Зора Видовић приликом свечаног потписивања уговора о набавци софтвера од србијанског приватника. Уз здравице и шампањац тада су обећавали да ће САП систем у Пореској управи унаприједит размјену података и комуникацију с корисницима. Испоставило се да комуникације нема, а да се скупо плаћена информатичка опрема купује прије него што се осмислио сав пројекат. Наиме, Џомбић и Видовић су пропустили да кажу да су потребне чак четири године како би се у потпуности провео пројекат САП. Наиме, скупо плаћени софтвер, односно прва набавка од 9,5 милиона марака само је једна ставка у коју је ушла Пореска управа, а да није осигуран и остали информациони дио. Анализа ефекта САП система у окружењу, гдје је он уведен, показује повећање наплате прихода од три до 10 посто, на годишњем нивоу, док су уштеде у раду порезних управа од 20 до 35 посто, а поготово уштеде у времену код порезних обвезника у комуникацији с порезном управом. Судећи према начину како то раде у Пореској управи РС, само за набавку цјелокупне опреме биће потребно неколико година и више милиона марака пореских обвезника. Једноставније би било да ништа нису набављали и да порезе прикупљају „ручно“, него што се упуштају у савремене технологије на начин – колики је мој дио провизије.