Православни дух у савременој породици

Иако моје спознаје у области црквене науке и литературе нису нарочите, ипак, читајући рукописну књигу свештеника и вјероучитеља, изванредног списатеља Милана В. Јанковића "Чувај своје породично гнијездо", продубио сам сопствено гледање на породицу и брак у спознајама српске православне вјере и Цркве.

Господин Јанковић, заправо, служећи се својим и искуствима аутора црквене науке и литературе, нуди нам отрежњење од схватања брака и породице у атеистичком поимању, што нас је овдје држало десетљећима, нудећи нам управо начине како то породично гнијездо осјећају и разумију вјерујући у српском православном народу. А то је, прије свега, поштовање и у овом поимању Божјих заповијести, али и ослањање на молитвене обреде у славу породице и, посебно, породичног гнијезда као својеврсне светиње.

Наравно, ово искуствено и научено гледање господина Јанковића сеже до савремености, као новог нивоа погледа и размишљања, а без чега би васцио посао био узалудност из простог разлога што нова времена носе и нове поруке и у тим породичним односима. Многи су свештеници, управо неразумијевајући потребу прилагођавања новим животним токовима своје свештеничке праксе, морали изостајати и постајали на неки начин значајно оштећени као људи од поуке и подуке своје парохијанске чељади.

А то је на неки начин само Цркву чинило научно и спознајно застарјелијом него ли она то јесте. Јер, све основе црквеног учења нуде, заправо, могућност сталне комуникације свештеника и вјероучитеља са сабраћом вјерницима и онима који би то хтјели да јесу. У том смислу, започињући своје учење о породици, породичним односима, браку и породичном гнијезду, Милан В. Јанковић подстире нам стихове из Светог писма, а потом даје изворе и поријеко православног учења о браку и породици. Сежући ка основама учења, досеже до Бога и Божјих закона, тумачећи на себи својствен начин писане и природне законе. Дајући назнаке шта је шта, аутор нуди поуздано разграничење између писаних и природних закона који су у Божјој доступности.

Тумачећи потом врлине и гријехе, досежући до учења о браку и породици (Брак је велика и света тајна - вели он), даје ту свјетлост Божју у браку и породици, али и таму ђавољу која иде, на примјер, разводом брака или се поима интернет играријама у новија времена, тврдећи да је тај "ђавољи изум" легло блуда. То је, дакле, то осавремењавање учења, праћење нових токова и животних разумијевања. Јер, мала је бројка оних међу нама који данас не чекају своје "нешто" из тог фанатичног интернет система?!

У међупростору мноштво је појединости које се тичу учења и спознаја о браку, породици, трагању за собом и сопственошћу породице, а што проистиче из српске православне традиције. Наравно, с друге су стране и оне погрдности, какве су, на примјер, алкохолизам као један од каменчића спотицања у нормалности брачних и породичних односа.

У сваком случају, књига даје чак и обредне, молитвене појединости око брака и породице, доводећи до домаћинског отјелотворења оног који у Богу и молитви његовој тражи себе и своје најближе. Можда због покајања, а могуће и из дубоке оданости и вјеровања! Крај књиге красе поетска одушевљења великана, епископа Николаја и Јована Јовановића Змаја, па је ова руковет духовне поезије као створена дошла за крај овог занимљивог, читљивог и надасве поучног штива.