На Јамал – за Лукоморјем
Древну престоницу бајног Лукоморја траже у Сибиру на полуострву Јамал. Сваки грађанин Русије од малих ногу зна да је тамо зелени храст, који и дању и ноћу обилази учени мачак. Испало је да је велики Пушкин описао реално место. Научници јамалског оделења Руског географског друштва (РГД) организовали су експедицију да би нашли то место. Они намеравају да чамцима плове више од 600 километара и припреме материјале за еколошко-завичајни музеј за туристе.
Лукоморје као топоним постоји већ у току више од три столећа, али на сарим картама из 15. и 16. века оно се може лако наћи. У атласу познатог фламанског географа Меркатора Лукоморје се налази у северном делу Западног Сибира близу реке Об. Постоји тамо и град Косин – чувени археолошки споменик, где се од 1932. године воде ископине, - испричао је Гласу Русије научни секретар јамалског оделења Руског географског друштва Игор Кузнецов.
- То је био град-тврђава. Према претходним подацима, на територији Лукоморја је живео посебан народ – Лукоморци. Претпостављамо да је то један од северних народа. Потврђује то постојање на реци Полуј насеља Зелени Јар, где су пре неколико година нашли гроб и мумију. Данас се она налази у музеју града Салехард, у стакленом саркофагу.
Према речима научника, у Лукоморју се налази неколико забрана. Ту је богата нетакнута природа. Нема градова ни индустријске производње, односно, то је еколошки чиста зона, која је некад била место, где су живели људи, зато у земљи има много артефаката. Ускоро ће овамо доћи експедиција РГД да би тражила древну престоницу загонетне земље, - објашњава стручњак.
- На древним картама је обележен град Серпонов. Он се налази близу извора реке Полуј, односно, у срцу Лукоморја. Тражимо га. Експедиција, која ће бити одржана у септембру, бавиће се тиме. Жељни смо да га нађемо, али није то једноставно – тундра, мочваре, шуме. Међутим, морамо да покушамо.
У последње време нетакнута места Сибира привлаче многе истраживаче. У тајги Кузбаса траже јетија. Било је организовано неколико експедиција у нади да ће наћи трагове снежног човека. Домороци тврде да шумски становници краду стоку и ратују са медведима. Тај хуманоид је постао симбол региона. Зашто се не би тражило Лукоморје на Јамалу? Тим пре што за разлику од загонетног јетија његово постојање је научно потврђено. И бајни сижеји се често засновани на реалним чињеницама. Например, брвнара на кокошјим ногама, - каже Игор Кузнецов, пореклом из Сибира.
- То су хантијске брашнаре, које постоје све до сада. Користе их за праву намену. Оне су на стубовима. И то нису их ставили тамо, него су тражили 4 ариша, тестерисали их, а на пањевима градили кућицу. Корење је заиста подсећало на кокошју ногу.
Што се тиче Лукоморја, - уверен је научник, - то ће место привлачити туристе. Људи теже древној историји, желимо да им то омогућимо, - каже он. Учесници експедиције планирају да ће разрадити комплекс маршрута за екскурзије у древну земљу. Ту се планира изградња туристичких база – у староруском, ненецком и хантијском стилу. На реци Полуј ће бити саграђен комплекс зграда за одржаване изложаба, фестивала и научних симпозија. То ће бити својеврсни мост између прошлости и данашњости тог региона, - сматрају аутори пројекта Лукоморје.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- археологија
- истраживање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















