Русија и Индија у години узајамних јубилеја

Ова је година двоструко јубиларна за руско-индијске везе. Пре свега, навршава се 65. годишњица од успостављања дипломатских односа између Русије и Индије. Други јубилеј спада у културно-друштвену сферу: то је 20. годишњица формирања руско-индијске организације под називом Међународни спомен-труст Рериха. Оба јубилеја се одржавају у јулу, али на различит начин.

Почетком јула су биле званично потврђене информације да ће у јесен, у време посете Индији председника РФ Владимира Путина, у шест крупних индијских градова бити одржан опширан фестивал руске културе. Он се припрема уз учешће таквих стваралачких снага као што су балетске трупе московског Бољшој театра и петербуршког Маријинског театра и биће посвећен 65. годишњици руско-индијских дипломатских односа.

Средином јула је одржана годишњица Међународног спомен-труста Рериха. Он се базира у планинском насељу Нагар у долини Кулу, на западној страни Хималаја. Управо овде се 1920-их година сместила породица истакнутог руског сликара, филозофа, природњака и друштвеног делатника Николаја Рериха. Овде је 1992. године био створен и труст Рериха ради очувања и развоја духовне и материјалне баштине чувене породице.

Међутим, уочи јубилеја труста је дошло до непријатне ситуације. Рејонске власти државе Химачал-Прадеш, у који спада Нагар, затражили су да се грађани Русије искључе из старатељског савета труста, користећи формални повод: истекао је рок уговора куратора од руске стране. Данас је спор, може да се каже, регулисан је – у Кулу је дошао представник Међународног центра Рериха, који се базира у Москви. Коментар заменика директора центра Александра Степенко у интервјуу Гласу Русије.

- Проблем учешћа руских представника у трусту је правни проблем. Мислим да ћемо га решити ако избегнемо повећање напетости, те пређемо на пословни, партнерски језик сарадње. На територији Индије се налази јединствени посед. Рериси су тамо живели дуго, много радили, акумулирано је богато градиво – научно, културно. Зато без руске стране, Индијци, свакако, не могу да изађу на крај, као ни Руси то не могу без индијске стране. Син Николаја Рериха Свјатослав стварао је Међународни спомен-труст Рериха као руско-индијску културну организацију! Зато морамо да сарађујемо, други излаз немамо.

Данас на молбу руководства труста група кустоса Међународног центра Рериха спроводи систематизацију и опис свега, што се налази на територији поседа Николаја Рериха, - наставља Александар Степенко.

- Имамо велике перспективне планове. Како се зна, у поседу у Кулуу сачувана је кућа, где је живела породица Рерих, и две зграде: некада је у њима радио – веома успешно – Институт хималајских истраживања Урусвати. Морамо да створимао спомен-кућу музеј и обновимо делатност института Урусвати - научне установе, коју је Рерих основао 1928. године после завршетка Централно-Азијске експедиције, која је акумулирала јединствени материјал. Институт је радио интересантно, али је Други светски рат прекинуо све научне везе, те су га Рериси конзервисали. Свјатослав Рерих је увек хтео да обнови његову делатност, али све до сада то није учињено.

Обнављање делатности института и стварање спомен-куће музеја Рериха у Кулуу су опширни пројекти. Дакле, руској и индијској страни предстоји дугачак, марљив рад. Надамо се да ће финале бити успешан.