Ванземаљски разум ће се испољити у сваком тренутку

Стручњаци међународног истраживачког Института СЕТИ упозоравају да се према Земљи брзо крећу три гигантска неидентификована објекта која могу да буду ванземаљског порекла.

Још се није смирило узбуђење око филмова Дискавери Ченл са шокантним коментарима Стивена Хокинга. Један од најутицајнијих у начуном смислу и најпознатијих физичара теоретичара, нобеловац, дао је сензационалну изјаву да ванземаљци највероватније постоје. Али моли човечанство да не покушава са њима да се повеже. Научник размишља о ванземаљским световима по ко зна који пут. Он се прославио захваљујући књизи Кратка историја времена о пореклу Васионе. У новој серији Хокинг је изјавио да други облици живота постоје у многим крајевима Васионе, али вназемаљци могу да искористе Земљу просто као извор ресурса како би је заузели и отишли даље.

Американци су се већ побринули за идентификацију ванземаљских бића, за сада само на генетском нивоу. Професор генетике их Харвардске медицинске школе Хри Равкан је рзарадио чип који може да одреди постојање фрагмената ванземаљског ДНК. Претпоставља се да ће чип бити кориштен у саставу истраживачког комплекса будућег марсохода. Прашина са Марса ће доспевати у специјални раствор који се обрађује ултразвуком ради разрања могућих органских фрагмената, а затим чип анализира постојање ДНК.

Зелени људи, пријем...

Трагањем за ванземаљским животом човечанство се бави деценијама. Амерички научници решили су да ради образлагања неопходности трагања за разумом у космосу примењују парадокс чувеног физичара Енрика Ферме, који они схватају као противречност између високе вероватноће постојања разумног живота у Васиони и одсуством знакова његове егзистенције. Научник је поставио једноставно питање: Ако је ванземаљских цивилизација тако много, где су оне?

Американци су предложили решење тог парадокса. Утврдии су да ако се узме просечно време живота разумне цивилизације у нашој Галаксији од око 1000 година (земљани шаљу радиосигнал у космос свега око сто година), у Млечном Путу могу да постоје, не знајући једна за другу, више од 200 цивилизација. Британци су отишли још даље. На Единбуршком универзитету самтрају да у нашој Галаксији постоји бар 361 разумна цивилизација, а њихов максимални број је 38000.

Успеси у теорији надахњују данас не само научнике СЕТИ, већ и милионе добровољаца на планети који још од 60-их година покушавају да чују радиосигнале непознатих светова. 1977. године радиотелескоп универзитета Охајо примио је сигнал који је трајао око 37 секунди. Сигнал је ишао из сазвежђа Стрелца и био је најјачи од свих раније примљених. 2004. године радиотелескоп Аресибо пренео је „позив“ који је добио назив SHGb02+14a, који потиче из оног дела Васионе где се сазвеђе Овна граничи са Рибама.

Последњи подаци које су 2008. године објавили амерички научници који раде на Програму трагања за ванземаљским цивилизацијама, могу се назвати сензационалним. Један од звезданих система блиских Земљи може да представља верну копију нашег Сунчевог ситема, само на раном стадијуму развоја. Не искључује са да је човек копирао једном створење које је живело пре много милиона година у далеким световима.

Шведски хемичар Сванте Арениус, један од првих нобеловаца, изразио је крајем 19. века идеју парспермије: живот на Земљи могао је да буде донет из Космоса. Званична наука 20. века игнорисала је ту хипотезу. Али сада многи водећи физичари теоретичари у Европи и Русији активно се баве проблемима донетог живота на нашу планету, одбацујући „званичну“ теорију да је Земља центар света и да се Васиона окреће око Земље. У Русији теорију ванземаљског порекла живота основали су начучници из Института за спектроскопију РАН.

- Са филозофске тачке гледишта може се претпоставити да ванземаљци теже да продуже свој живот и предају нагомилана знања. Зато би бићима са других планета било корисније да шаљу у околни простор у границама Галаксије стотине хиљада тона биомолекула – микрокапсула ДНК, које садрже у себи све информације о том типу живота којем припадају. Такав начин размене информација повољан је и са енергетске тачке гледишта. Послате у космос са космичком брзином од на десетине километара у секунди честице са ДНК се шире галаксијом за неколико милиона година – рок који је повољан за перцепцију. Напротив, електромагнетни сигнал који пролази брзином светлости, распростире се превише брзо и садржи премало информација.

Наравно, дело „изасланика“ ће пропасти: ухватиће их гравитациона поља звезда и сагореће, део ће бити разорен приликом експлозија супернових звезда, али одређени део може да доспе на планете са повољнијим условима попут Земље. Ако је планета одговарајућа, биосигнал на њој неће нестати без трага. Доспевши у воду одређене температуре, сигнал ће почети да се развија. У ДНК је положена колосална количина информација – 109 јединица генетичког алфабета од четири слова нуклеида. Замислити све могуће варијанте споја једноставно је немогуће. Тако се појављује живот. Молекуларни генетичари тврде да само око 5% ДНК човека садржи корисне информације. Преосталих 95% је сувишни део ДНК који скрива тајну порекла живота, укључујући корисне и неопходне за даљи развој човечанства информације. Очигледно да када би се достигао њихов ниво развоја, ми бисмо могли да изведемо исту операцију на распростирању живота у Галаксији у наредним милионима година.

Постоји још једно важно сведочанство о томе да је живот на Земљи био донет из космоса. Последња микробиолошка истраживања руског Института за космичку медицину показују да се живот појавио одмах чим су се стекли неопходни услови. Ако се узме у обзир да је утврђена старост првог земаљског ента – 3,8 милијарди година и геолошки узраст Земље – 4,6 милијарди година и да су они врло брлиски, ми и ви и јесмо прави правцати дошљаци.

Кисљаков Андреј,