Коначно испуњен аустроугарски ултиматум!?

 Београд – Када се погледа суштина аустроугарског ултиматума и савремена ситуација у Србији, добију се запањујућа преклапања…

На јучерашњи дан тешке 1914. године, после Сарајевског атентата, Србији је стигао ултиматум Хабзбуршке монархије, који је историја оценила као понижавајући, а на који је Влада Николе Пашића одговорила потврдно у свим оним члановима који се нису тицали узурпирања суверенитета Краљевине Србије. Али који су то делови, и зашто су битни данас?

На крају текст ултиматума, налази се десет тачака:

1. Да забрани сваку публикацију, којом се изазива мржња и презрење Монархије и чија је општа тежња упућена против територијалног интегритета Аустро-Угарске.

2. Да одмах распусти друштво звано „Народна одбрана“, да конфискује сва његова средства за пропаганду и да исто тако поступи са осталим друштвима и удружењима у Србији, која се баве пропагандом против Аустро-Угарске монархије. Краљевска влада предузеће потребне мере како растурена друштва не би могла да продуже рад под другим именом и у било ком другом облику.

3. Да избаци без одлагања из јавне наставе у Србији, како у погледу наставног особља тако и у погледу наставних средстава, све оно што служи или би могло да послужи стварању пропаганде против Аустро-Угарске.

4. Да уклони из војске и из администрације уопште све официре и чиновнике криве за пропаганду противу Монархије Аустро-Угарске, чија имена и дела Аустро-Угарска влада задржава себи право да накнадно саопшти србској влади.

5. Да прими сарадњу у Србији органа Царске Краљевске владе ради угушивања превратничког покрета против територијалног интегритета Аустро-Угарске монархије.

6. Да отвори судску истрагу над оним присталицама у завери од 15. јуна 1914. год. који се налазе на територији србској; органи које упути Аустро-Угарска влада узеће учешћа у овој истрази.

7. Да одмах притвори мајора Воју Танкосића и лице под именом Милан Цигановић, службеника српске државе, који су компромитовани резултатом сарајевске истраге.

8. Да спречи успешним мерама учешће србских власти у противзаконитом протурању оружја и експлозива преко границе; да отпусти и строго казни пограничне чиновнике у Шапцу и Лозници, који су криви што су помагали извршиоце сарајевског злочина олакшавши им прелазак преко границе.

9. Да да обавештења Царској Краљевској влади о неоправданим изјавама виших државних чиновника, како у Србији тако и на страни, који се, мада су заузимали званичан положај, нису уздржавали да се после атентата од 15. јуна непријатељски изражавају у интервјуима о Аустро-Угарској.

10. Да без одлагања извести Царску Краљевску владу о извршењу мера поменутих у предњим тачкама.

Шта имамо данас?

Ако узмемо у обзир да је следећи сличан ултиматум Србији стигао у Рамбујеу, 1999. године, и да уместо Аустроугарске имамо НАТО, добијамо следеће:

(Фото: Атлантски савез Србије)

По првој тачки ултиматума, у Србији су максимално прећутане, иако не и забрањене, све публикације у којима се говори против НАТО пакта… Колико сте их срели на киосцима?

По другој тачки ултиматума, у Србији се патриотске организације забрањују, ако не могу да се забране, онда се максимално прећуткују.

По трећој тачки ултиматума, из наставног програма се избацују патриотски садржаји, иако не тако брзо, како би Аустроугарска (пардон, НАТО), тражила.

По тачки четири, из Војске су пензионисани, или послати у Хаг сви битнији официри који су се борили у ратовима деведесетих година.

По тачки пет, Србијом вршљају истражитељи Хаког трибунала, а ратни дневници, и војна архива доступни су свим страним силама које то затраже, наравно, далеко од очију јавности.

По тачки шест, Србија сарађује са Хашким трибуналом, ловећи високе официре, од којих су неки, попут генерала Ратка Младића, заслужни што србски народ није поново задесила трагедија попут оне из НДХ.

Под тачком седам, Србија је похапсила сва лица са оптужница Хашког трибунала.

Под тачком осам, још је Милошевићева власт увела ембарго Републици Србској.

Под тачком девет, осим официра, ухапшени су или уклоњени из јавног живота сви функционери и политичари, који се противе евроатлантском путу Србије.

Под тачком десет, не само да наше власти редовно званичним путем шаљу рапорте бриселским, вашингтонским и другим званичницима, већ по савете и лично иду у амбасаде западних земаља.

Шта ли ћемо моћи да кажемо о овој држави када се наврши 100 година од почетка Првог светског рата!?