Сиријска опозиција: поглед изнутра

Јусеф Наами има 27 година, он је ратовао против законите власти у региону Хаме. Тамо се слободна сиријска армија осећа најкомотније. Терориста непомирљиве опозиције он је постао због своје наивности.

- Међу младим момцима са којима сам растао, био је извесни шеик Ајман ал-Халид. Он је разговарао са нама, говорио да морамо да радимо на благу домовине, ради вере, да нам је послата важна мисија. Она се тобоже састоји у борби против грешника који су на власти. И тако даље. Сада схватам да су нам конкретно испирали мозгове. На крају после тих разговора дошли смо до помисли да нам није потребна таква власт, да земљу треба спасавати. Ми смо тако мислили и искрено у то веровали.

Оружје су Јусеф Наами и његови пријатељи добили не одмах. Прво су једноставно ишли на митинге. За то су им обећали оружје. Циљ је ратовање против владиних војника. Говорили су да снаге безбедности уз дозволу власти убијају обичне сиријске грађане, зато им треба вратити истом мером. Идеолошка обрада је трајала недељу дана. Омладину су уверавали да је неопходно ратовати, посебно је био усредан у томе исти тај шеик Ајман. Подкупљивали су не само моралним поукама, обећавали су добру плату. Тврдили да новца има.

Шеик Ајман је упознао младе људе са извесним човеком који је обећао за сваки излазак на митинг по 2 хиљаде лира сваком. То је нешто више од 30 долара. Али у ствари момци су добили по 500 лира, што је 8 долара. Понекад чак ништа нису давали, говорили су: после. Младима се то није допало и тада су их купили по други пут, рекавши да ће реално добити новац ако буду пуцали у војнике и полицајце. Обуку су прошли на једној од база. После тога су почели да учествују у сукобима са армијом, отимали људе, тобоже присталице режима. Убиства су се такође дешавала. За то су обећавали 10 000 лира, до 160 долара. Али реално су плаћали десет пута мање, а најчешће ништа.

Зашто је Јусеф Наами решио да оконча са терористичком прошлошћу?

- У једној од операција мог друга су ухватили. У његовом мобилном телефону је био мој број и после извесног времена ме је позвао човек, не сећам се његовог имена, и рекао да је он из Савеза сиријске омладине и хоће просто да поразговара. Постављао је питања попут: Зашто тако поступате, ви сте млади, ви треба да градите ову земљу. Постепено сам почео да се замишљам над тим што су ми говорили. Једном смо се чули телефоном и договорили да се састанемо недалеко од Хаме. Тамо сам се састао са момцима из Савеза сиријске омладине и његовим председником Мухамедом ад-Деријем. Дуго смо говорили, постављали једни другима питања, сами нешто говорили. После тога више нисам хтео да будем терориста. Вратио сам се у Хаму, разговарао са друговима. Решили смо заједно да одемо и да се предамо. После извесног времена ми је пошло за руком да се припремимо и да побегнемо.

Овог пута младе момке нису успели да преваре. Они су предали оружје, а Мухамад ад-Дери лично је ургирао за све, како би их помиловали и не би им судили. Млади људи, по њиховим речима, поверовали су изјави председника Башара Асада о помиловању у случају покајања и добровољне предаје оружја. 24 сата после предаје оружја власти су прецртале младе људе са њиховог црног списка.

По признању Јусефа Наамија, данас се он осећа као препорођен. Пролази курс лечења од накротика које је почео да ужива у редовима непомирљиве опозиције. Локалне власти су му нашле посао. Јусеф Наами је схватио и признао да је веома погрешио.