Пиштољ раздора: чињенице и митови о цивилном оружју

Дискусија о легализацији краткоцевног оружја у Русији подигла се на виши ниво. Повод за то је постао експертни извештај, који је представио први заменик председника Савета Федерације Александар Торшин, где је образложено право грађана да имају пиштоље и револвере.

Сенатор Торшин предлаже да се дозволи грађанима Русије да набављају и чувају пиштоље и револвере, истовремено се предлажу строжије казне за незаконити промет и коришћење оружја. Одговарајући нацрт закона може да буде у јесен поднет Државној думи. Документ, који се припрема, према речима сенатора, предвиђа строги систем лиценцирања, обуке и полагања испита од стране оних, који желе да се наоружају, као и систем даље контроле стеченог оружја.

- Нико не тврди да ће се оружје делити свима, нигде у свету то нема, неће бити ни код нас. Зато желим одмах да умирим све, ко мисли да се иза тога крије неки смисао дестабилизације у земљи. Нормално грађанско друштво предвиђа озбиљно поверење према сопственим грађанима, у том смислу и поверење краткоцевног оружја.

У структурама власти има више противника цивилног оружја, него присталица. Зато пре подношења нацрта закона заменик председника СФ намерава да предложи питање оружја друштвеном суду.

Аутори извештаја, позивајући се на светско искуство, уверавају: легализација револвера и пиштоља води смањењу насилног криминала. Један од последњих примера су земље Балтике, где се после легализације краткоцевног оружја број убистава стално смањује. Добиће и економија. Потенцијални купци краткоцевног оружја може да постане око 1,5 милиона људи. Рад оружарница и сервисних фирми у току 5 година ће пружити бруто-домаћем производу допунских 1 билион рубаља. Међутим, противници оружја, изгледа, праве велику грешку. Од свих могућих образложења «против» они помињу најгоре – покушавају да докажу неспособност грађана Русије да се адекватно понашају. Тобоже, ако се људима пружи оружје, они ће убијати једни друге. Међутим, једино што потврђује такву тврдњу – резонансни случајеви незаконите примене трауматског оружја.

Међутим, према речима руководиоца друштвеног покрета Право на оружје Марије Бутине, чак међу власницима злогласног трауматског оружја удео оних, који крше право, мањи је од 0,1 одсто, међу власницима правог оружја тај показатељ је близак нули. И то, грађани имају око 6,5 милиона јединица легалног ватреног оружја.

Важан моменат: трауматско оружје не подлеже балистичкој експертизи, немогуће је наћи његовог власника. Примена легалног оружја је слична давању визит-карте са отисцима прстију и подацима из личне карте. Сви обрасци имају контролни хитац, чији резултати се чувају у МУП. Важно образложење противника цивилног оружја су трагедије, сличне недавним убиствима у предграђу Денвера, држава Колорадо, САД. Џејмс Холмс је отворио ватру у месном биоскопу, убивши 12 људи и ранивши неколико десетина. После инцидента низ друштвених организација у САД-у је позвао америчке власти да ограниче ширење цивилног оружја.

Експерти истичу: разоружање грађана неће зауставити асоцијалног психопату, тим пре и  терористу, јер оруђе убиства може да постане било који предмет. Најјезивија терористичка акција је била извршена уз помоћ путничких авиона.

Међутим, такви случајеви нису повезани с дискусијом о краткоцевном оружју. Манијаци и терористи попут Холмса, Брејвика или вашингтонског снајперисте чешће користе не пиштољ, већ оружје на сачме и ловачки карабин – оружје, дозвољено у Русији.