У ритму валцера

Музички фестивал Велики Валцер опрашта се од Петербурга. Он се одржава 11. пут. Та је одлука донета од самог почетка, јер је управо толико сезона био у Северној руској престоници краљ валцера, велики Аустријанац Јохан Штраус.

Безбрижна атмосфера летње доколице, ванградски концерти на отвореном простору; валцери, полке, галопи ради разоноде публике свих чинова и сталежа – ту петербуршку традицију у 19. веку је предодредио чувени краљ валцера, - истакла је у интервјуу Гласу Русије уметнички руководилац фестивала Јулија Кантор.

- Све је почело од Павловске железничке станице. Штрауса су позвали да би учествао у свечаностима поводом завршетка изградње прве железнице, која је спојила Павловск и Царско село – ванградске царске резиденције. Затим је Штраус наступао практично у свим императорским дворцима и дворцима великих кнезова. У време својих боравака он је оставио у Петербургу и његовој околини много музичких топонима. Природно је да Павловска железничка станица заузима посебно место у топонимици фестивала. Павловска железничка станица је видела и чула више познатих извођача него неке сале у дворцима. И тој је традицији темељ ударио Штраус: он је ту изводио дела Петра Чајковског, који је тада још био студент Петербуршког конзерваторијума. После запвршетка сопствених гостовања он је предао штафету великом руском композитору Михаилу Глинки, који је наставио музичке сезоне у Павловску.

Штраус је одмах безусловно покорио своје руске савременике. Од слушања његовог валцера је једном пустио сузу велики писац Лав Толстој. Најауторитативнији музички критичар Владимир Стасов, који није подносио музику за разоноду, једном је признао: Мада ме је срамота, свечано објављујем: са задовољством сам слушао Штрауса.

- На врх музичког Олимпа се Штраус попео управо у Русији. Најбоља његова дела – Опроштај од Петербурга, Сећање на Павловск, полка Нева и многа друга дела компонована су ту. Иначе маестро и краљ валцера је он постао управо у току тих 11 петербуршких гостовања. Ту је био ударен чврст темељ финансијског положаја музичара: такве хонораре, као у Русији, на почетку му нису нигде платили. Русији је Штраус пружио нови жанр ванградског симфонијсчког музицирања. То је заиста била узајамна љубав. Иначе, у Петербургу је Штраус срео највећу љубав у свом животу.

Међутим, музичару Јохану Штраусу и руској племкињи Олги Смирницкој није било суђено да споје своје животе: родитељи Олге су одлучно иступили против брака њихове кћери с представником другог сталежа. Међутим, љубав је преживела сва искушења: она је оставила музичка ремек-дела чувеног композитора. Умногоме нам помажу аустријски коллге, - каже она. – Бечко музичко сабрање пружа ноте. Ми позивамо стручњаке за музику Штрауса. Ове године, например, на фестивал су дошли солисти Бечке опере. Раније је познати аустријски диригент Кристиан Полак одржавао мајсторске течаје из извођења бечке музике за игру.

- У Русији је уобичајено да се таква дела свирају доста гласно, - каже Јулија Кантор. – Аустријци то чине на други начин. Они подижу расположење не децибелима, већ, рекла бих, седефастим тоном. Поред тога је то посебна лежерност! На фестивалу се изводи не само музика Штрауса, већ и дела његове браће, која су, узгред речено, слабо позната у Русији. Данас их знају и радо изводе руски оркестри.

Шта ће доћи уместо фестивала Велики валцер? За сада ћемо имати паузу да би размислили о томе, закључује Јулија Кантор.