Шта значи „није наш“ хамбургер?

Руске грађане главни санитарни лекар РФ Генадиј Онишченко позвао је да не једу хамбургере. У његовим речима да то није наше јело, САД су виделе политичку позадину. Да ли лекар иде у лов на вештице или се просто брине за здравље нације? И да ли постоји наше, руско јело? Глас Русије питао је експерте за мишљење.

Данас он свира џез, а сутра ће продати домовину – тако су се у време СССР борили за чистоту моралног лика совјетских грађана. Предмет јетких напада у различита времена биле су панталоне са уским ногавицама, кравате и сакои јарких боја, ципеле са високом потпетицом, фризуре попут Битлса, мини сукње, фармерке. У савременој Русији према хиревима моде односе се више него лојално. Никога не можеш да зачудиш фризурама-крестама, тетоважом или пирсингом. У том контексту покушај да се у критици "фастфуда" види борба против штетног утицаја запада, као што очигледно сматра Вашингтон пост, чини се отворено натегнутим. Па и чињенице говоре саме за себе – у Русији је на стотине ресторана Мекдоналдс. А то је бизнис за који није важна идеологија, већ профит, зато је у основи полемике економска компонента, сматра водећи експерт Центра за политичку коњуктуру Русије Павел Салин.

- Не бих тражио овде велику политику. Највероватније су то велике паре. Понекад се мешају велика политика, као са грузијским винима и минералном водом, молдавским винима, али то се не дешава тако често. У 70% случајева то је велики бизнис и фактори на једином тржишту који схватају своје могућности то и користе.

Тешко је претпоставити да главни санитарни лекар РФ који нема никакве везе са бизнисом у сфери друштвене исхране има неки комерцијални интерес. Једино ако није реч о економској користи државе од здравља нације. За њега се Онишченко и брине. А то да хамбургер ни издалека није корисна храна, очигледно је данас за све. Аутор бестселеера Нација фастфуда, Американац Ерик Шлосер пише да је гојазност други после пушења узрок смртности у САД, где четвртина одраслог становништва редовно једе хамбургере. Два пута се увећао број дебељуца међу Енглезима, који највише од свих европљана воле брзу храну. Чак у Јапану са њиховом дијетом морских плодова и поврћа нагло се увећава број гојазних, посебно међу децом и омладином. Ни један лекар никада неће посаветовати дијету засновану на брзој храни, каже Марина Хорол.

- Хамбурегер је увек лепиња и неки зачини. Од белог хлеба се гојимо, а зачини подстичу апетит и терају нас да још нешто поједемо. По правилу, уз хамбургер иде кока-кола или други слатки напици, што је такође лоше.

Онишченко је иступио против хамбургера пошто је једна жена рекла да је нашла унутар кутије свог "мекчикена" (слажем се, то је одвратно), црве – пише аутор чланка у Вашингтон посту. А ако је то по мишљењу новинара одвратно, зашто се онда чуди таквој реакцији стручњака – главни санитарни лекар је ипак у питању? По подациам Шлосера, стотине Американаца је било убијено хамбургерима због колибактерије која је била у млевеном месу. А од тровања неквалитетним намирницама у мрежи Мекдоналдс сваке године страдају милиони.

У фрази „јело није наше“ никакве увреде за Американце нема. Треба рећи оно, рекао је Онишченко, на шта смо навикли на нивоу генетског сећања. И то има своје основе – ескими једу сирово замрзнуто месо, Јакути смрзнуту рибу, а одрасли Кинези не пију млеко. Сваки народ има своје традиције и навике. При томе постоје универзални принципи здраве исхране, каже Марина Хорол.

- Тешка исхрана и за Русе и за Нанајце је исто тако штетна. Храна треба да буде лака. Ако ми све избалансирамо по беланчевинама, мастима и угљеним хидратима, видимо да треба да једемо месо, поврће, воће, семенке, орахе, сушено воће у којима је много микроелемената, незамењивих аминокиселина. То је све што треба да добијамо током сваког проживљеног дана.

Што се тиче руске кухиње, она је интернационална. У њој су се на необичан начин спојили разни гастрономски укуси. Овде су и Азија, и Кавказ, и Сибир. Јак је утицај европске, између осталог француске кухиње. Управо од Француза на нашем столу су фаширане шницле, омлети, салате, мусови, компоти. Тако да су руски грађани сасвим толерантни према страном јелу. И не треба тражити у речима наш или није наш политички контекст. Ако ћемо право, хамбургер „није наш“ за читаво човечанство – ако оно жели да буде витко и здраво.

Јелена Ковачић,