Несреће генерације „Че“

Психолози кажу да се појавила „генерација егоцентрика“ – људи рођених између 1980. и 2000. У својој књизи „Генерација Ја“ професорка Државног универзитета Сан Дијега Џин Твенџ тврди да је то „најразмаженија, најарогантнија, најнарцисоиднија генерација за читаву историју човечанства“.

Њене речи за многе звуче истинито, посебно после прошлогодишњих демонстрација омладине у стилу „Окупирај Вој стрит“ и других, које су се као талас пронеле по САД и Европи. Говорећи о младима, Твенџ наглашава да је њихова представа о себи претерана и да је то огроман проблем за друштво. „Та генерација не признаје ауторитете, сматра да су представници старијих генерација губитници, неспособни да пренесу било каква знања“, - говори психолог. „Бунтовнички дух савремене омладине је заснован на презрењу буржоазног морала“, - наставља тему руски психолог и терапеут Алексеј Волков:

- Рекао бих да је то одсуство социјалних граница и непоштовање социјалних фетиша као што су каријера, породица, стицање неке имовине. То су фетиши буржоазије. Садашња омладина је, како се мени чини, поштенија. Рекао бих да иде у радикалном левом правцу. То је нова генерација Че Геваре. Она не жели све и сместа, она жели правду, и пуна је жеље да свргне светски буржоазни режим.

О склоности ка бунтовништву говоре и амерички генетичари који су пронашли ген одговоран за самооцену и формирање емоционалне привржености. Он има две разновидности: А и Г. Г верзија је агресивнија и самоуверенија, и тог је гена код нове генерације више него код претходних. Постоји још једна одлика данашњих младих – средина у којој живе. Они живе у епоси интернета и имају свој свет у којима осећања нису потврђена поступцима, већ количином „лајкова“ у друштвеним мрежама. Тако се развија неспособност за искрено саучешће и концентрацију пажње, а то води ка „инфантилизацији“, сматрају психолози. Бунтовништво с тим нема везе, али има егоцентризам.

Постоји још једна одлика генерације – клубовска култура модерна 90-их година. У то време су се многи „навукли“ на синтетичке наркотике као „екстази“, а то је пореметило њихову психу. Многи бивши посетиоци клубова 90-их данас су у стању инфантилизма, неки су се претворили у биљке. Та трагична тенденција нас тера да се замислимо о „златној средини“ и вечите вредности као што су здравље, спорт, породица. Али да притом не постанемо злоћудни „старци“ који презиру све ново и савремено.