Баварска тражи независност од Берлина

12.08.2012. год.

Минхен – Баварска независност – каже се „подстицај далекосежног осамостаљења” које би, сукцесивно, водило отцепљењу од Немачке – од јуче је политичка тема број један у Минхену и у Берлину.

Ватру сецесионизма, како дневник „Велт” титулише баварску иницијативу за (још) широм аутономијом, распирио је Вилфрид Шарнагл, незванично – чувар печата баварске посебности. У коментару за немачки недељник „Фокус” позвао је, каже сународнике, дакле Баварце, на отцепљење од Савезне Републике Немачке.

Шарнагл, национално политички саветник Хришћанско-социјалне уније, сестринске странке владајућих демохришћана Ангеле Меркел, и дугогодишњи „ментор” легендарног баварског премијера Франца Јозефа Штрауса појаснио је, екс катедра, како би његов наум требало да буде реализован. „Време је великом народном референдуму (о отцепљењу)”, закључио је и додао: „Баварци морају очувати своје суверено и демократско право на самоодлучивање. Дужни су према себи, према историји и према потомцима, да поврате право на национално опредељење – изгубљено у стапању с вештачким, наметнутим структурама савезне државе.”

Идеја о отцепљењу има дуге сенке. Баварски историчари се радо позивају на хиљадугодишњу традицију, а радикали међу тамошњим националистима сањаре о „реконституцији” Велике Баварске. У десетом и једанаестом веку Баварска је обухватала делове данашње Аустрије на истоку и југоистоку, са изузетком војводства Бабенбергера, тада званог Марка Оријенталис или Остарихи. Уз Тирол, Салцбург, Штајерску и Корушку, Баварци су управљали Крајином (данашња Словенија) и Истром. Северно су се у извесним периодима тринаестог века простирали до Бранденбурга, а на западу су, уз Рајну, допирали до тадашњих „регија” Холандије и Фризије…

Реконструкција Велике Баварске, наравно, није предмет данашњих политичких, односно сепаратистичких тежњи. Баварци би, по Шарнаглу, и не само по њему, били задовољни „малом али независном” државном творевином. Данашња Баварска, по површини највећа покрајина, а по броју становника друга по величини покрајина Немачке располаже територијом од седамдесетак хиљада квадратних километара и броји 12,5 милиона становника – по Шарнаглу сасвим довољно за опстанак у уједињеној Европи, или мимо ње. „Ако једна Грчка опстаје у својој самосталности, ако са 22 посланика у Европском парламенту заговара сопствене интересе – зашто то не би могла и Баварска”, пита Шарнагл.

Политички Берлин примио је к знању вест – каже се да је реч о буђењу баварске сецеонистичке свести – са подсмехом, али и са забринутошћу, у исти мах.

Према статистичким подацима из 2010. године, наиме, 23 одсто Бавараца отворено заговара отцепљење, док су даљих 16 одсто становника за „значајно проширење” постојеће аутономије.

С друге стране, на појављивање Шарнагла у јавности гледа се као на иступ утицајног представника Фондације „Ханс Сајдел” – де факто националне академије Баварске. Под плаштом грађанске организације, ова фондација представља „фабрику” националних идеја Баварске. Фондација има представништва у низу европских земаља и у САД. То су, незванично, „дипломатске” канцеларије покрајине у свету.

„Уколико тема баварског осамостаљења постане једна од окосница предстојећих покрајинских избора – биће одржани, по традицији, упоредо са савезним изборима 2013. године – а тежиште неопходности отцепљења буде повезано са питањем заједничке прерасподеле средстава у савезном буџету, број бирача склоних сепарацији би могао да значајно добије на динамици”, сматра Клаус Воверајт, градоначелник Берлина и један од челних стратега социјалдемократског изборног штаба (и за Баварску).

Питање финансирања заједничких, савезних фондова, наиме, деценијама подстиче баварски сецесионизам. Као богата аграрна покрајина с разгранатом индустријом и најмањим бројем незапослених, Баварска из године у годину прети обуставом плаћања у фондове из којих се, по радикалним тумачењима, финансирају губици настали лошим газдовањем и прерасподелом у виду донација које се додељују „лењим и недисциплинованим”.

Најзад, намеће се питање – полажу ли Баварци право на самоодцепљење? Важећи немачки устав не помиње могућност сецесије, али је, такође, не забрањује. По уставу, међутим, који је важио до поновног уједињења две Немачке – члан 23, тачка 2 – дефинисано је право на приступ савезној држави из којег стручњаци за уставно право извлаче закључак: „По логици закона, ако је дозвољено присаједињавање, онда је оправдано и иступање из државног савеза”.

Извор
vaseljenska.com

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Отишао Господу јеромонах Роман (Матјушин)

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....

На данашњи дан капитулирао Берлин

9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви представљен споменик Рајевском

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....

110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије – изложба у Руском дому

У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

IZLOžBA SLIKA 'PRIHVATANJE' U GALERIJI NARODNOG UNIVERZITETA U VRANJU

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....