Кина жели да повећа златне резерве 6 пута
У Кину долази златна грозница. Пекинг се спрема да повећа количине злата у својим резервама, при чему не за неколико десетина процената, већ одмах шестоструко. О овоме се говори у препорукама кинеских економиста које су објављене на главној страници државног издања „Женмин жибао“. Публикација не значи да ће Пекинг истог тренутка пожурити да купује златне полуге, али по мишљењу стручњака, недвосмислено сигнализира: потражња метала од стране Поднебесне ће сасвим сигурно скочити.
КНР се од свих других земаља света с јаком економијом разликује по врло скромним златним резервама. Од укупне количине кинеских резерви удео жутог метала не премашује ни 2 процента. Поднебесној сад припада око хиљаду тона злата – отприлике исто колико и Русији. Али то је засад. Почетком овог месеца Централна банка Кине је објавила реферат на основу којег следи да се у влади не искључује други талас економског пада у свету. У ситуацији оваквих перспектива које ни из далека нису ружичасте, поверење Пекинга у инострану валуту пада. Кинезе уопште не инспирише нагло колебање курса истих ових евра и долара, које је карактеристично за период кризе. Зато КНР у последње време све чешће баца поглед на злато. Оно је већ доказало своју поузданост: за протеклих 16 година фина унца је у просеку порасла за по 10 процената годишње. Овакав раст капитала очигледно одговара Кинезима. Зато хиљаду тона злата у својим резервама они желе да додају још 5 хиљада.
У сваком случају, судећи по публикацији „Женмин жибао“, иако ако у пракси, сматрају стручњаци, количина куповине метала може бити нешто скромнија. Коментар даје руководилац Руско-кинеског центра за трговинско-економску сарадњу Сергеј Санакојев:
- Мислим да је 5 хиљада тона највероватније аналитичка процена. Вероватно у стварности она неће бити тако велика. Они ће куповати на најразличитијим местима, између осталог, можда и у Русији, а у Африци безусловно. И највероватније то временски може да траје најмање годину дана.
Уколико Пекинг заиста незадрживо почне да купује златне полуге на светском тржишту у току године дана или отприлике толико, уследиће нагли скок цене метала. Аналитичари дају различите прогнозе раста – од 50 до 200 процената. Дакле, у ближој будућности ће куповина, рецимо, златне монете по садашњој цени злата око 1.600 долара по унци, изгледати као невероватна срећа. Међутим, не прогнозирају сви стручњаци нагли скок вредности „златника“. По мишљењу аналитичара банке „Руски капитал“ Анастасије Соснове у пракси се процес куповине 5 хиљада тона злата од стране Народне Републике може отегнути на више од 8 година:
- 5 хиљада тона злата је природно, ниво који се може упоредити с двогодишњом производњом злата у свету, односно то је ипак велика количина. И јасно је да они то неће урадити за један дан, па чак не ни за неколико месеци. За то ће бити потребне године и минимум који је неопходан износи 8 година.
Неки стручњаци су иза неприметног чланка о злату у државном „Женмин жибау“ запазили много битнију ствар. По њиховом мишљењу, излаз Кине на тржишта злата може нанети ударац долару. Сад је Поднебесна практично главни поверилац САД: у америчкој валути и државним облигацијама Сједињених Држава она чува резерве које броје на трилионе долара. У случају да Кина одлучи да део овог новца замени за злато, то ће неминовно довести до обезвређивања долара на светским финансијским тржиштима. Међутим, нису сви аналитичари склони томе да прогнозирају овакав стицај околности. Неки сматрају да ће Кина злато куповати врло равномерно и без икакве осетне штете по курс америчке валуте. Иначе ће и сами Кинези претрпети штету од тога. То сматра руководилац Руско-кинеског центра за трговинско-економску сарадњу Сергеј Санакојев:
- Највероватније ће Кинези неким другим активностима подржавати долар. Не иде им у прилог да га сруше, зато што рушење може довести једноставно до обезвређивања сопствених резерви дела у доларима. Цена овог питања – ја сам отприлике рачунао – је од 500 милијарди долара до једног трилиона долара. Зато, наравно, Кинезима пад долара не иде у прилог.
Ма какав утицај златни маневар Кине буде имао на долар и на друге светске валуте, стручњаци су јединствени у мишљењу – то ће неминовно изазвати пораст вредности жутог метала. Осим тога, следеће јесени једна од највећих кредитних организација КНР – Сеоско-индустријска банка Кине припрема пројекат без преседана. Банка намерава да понуди сваком свом клијенту – а има их преко 300 милиона људи – да део новца замене за физичко злато у виду истих инвестиционих монета или полуга. То може изазвати колосални пораст потражње метала, и као резултат – муњевит вишеструки раст цене фине унце злата.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/dcmaster / melcwire/cc-by-nc/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















