Теремок против Мекдоналдса

 Долазим из света у коме су синоними за брзу храну гигантски ланци ресторана попут „Мекдоналдса“, „Тако бела“ и „Бургер кинга“. У Москви ствари стоје потпуно другачије, и то говорим из искуства будући да сам изузетно активан потрошач ове специфичне врсте хране.

Иако не могу много да кажем о мегалополисима у Сједињеним Америчким Државама, на периферији градова и у руралној Америцидоминирају популарни ланци ресторана који спремају брзе оброке приступачне за свачији џеп, аранжиране тако да их лако поједете у аутомобилу, код куће или на послу. За разлику од тога, рускаваријанта брзе хране подразумева стотине уличних продавацаспремних да услуже изгладнеле пролазнике. Поред њих, ту је и мноштво киоска који продају храну и пиће „за понети“.

Занимљиво је да су се ресторани попут „Папа Џонса“ и „ Бургер кинга“, у циљу што веће конкурентности у Москви, развили у нешто отменију, а самим тим и скупљу варијанту. Оброк у „Мекдоналдсу“ може да кошта и по 10 америчких долара, док припрема оброкa у ексклузивнијем ресторану америчке брзе хране може потрајати и до60 минута. То не звучи баш као „брза храна“. У Москви нисам желео да једем у „Мекдоналдсу“, пре свега због исцрпљујући дугог чекања.Али зато су улични продавци увек били надохват руке са спремним топлим оброком који не само да је укусан и згодан за ношење, већ и врло јефтин! (Мислим да сам управо смислио нов рекламни слоган...)

Оно што задивљује у вези са московском брзом храном је невероватна разноврсност јела која вам, уверавам вас, никада неће досадити. То важи за све, од безимених киоска до ресторана са звучним именима. „Крошка картошка“, „Теремок“ и „Стардогс“ само су неки од назива из руског света брзе хране. „Стардогс“ је резултат руског приступа идеји америчког „хот-дога“. „Теремок“ је специјализован за руске палачинке („бљини“), док у „Крошкикартошки“ можете купити незаобилазан руски специјалитет – издубљени печени кромпир филован прилозима по жељи!

Међутим, без обзира на то што ови ланци имају огромну понуду, њихова храна не може по укусу да се пореди са оном коју можете купити на безименим киосцима московских улица. Храна коју они праве је невероватно укусна и јефтина: обично се ради о комбинацији неке врсте теста и воћа, меса, купуса или кромпира. Од „шаурме“ (кавкаска верзија гироса) до стотина врста пирошки, нешто ће вас сигурно привући да се окрепите док не дође време заозбиљнији оброк. Нећете погрешити ни ако пробате „сирнике“, „ватрушку“ (нешто попут данског пецива), „шашлик“ (ражњићи) илиролнице са млевеним месом.

Могућности су неограничене, али мене највише импресионира број руских продаваца. У скоро свакој улици, поред сваког аутобуског стајалишта, на свакој станици метроа, покрај сваког стамбеног комплекса – они су ту. Где год да се запутите, довољан је минут да вас услуже, и ви настављате својим путем са храном и пићем у руци. Избор, цена, услуга – то се зове истинска брза храна!

Све ово чини руско тржиште брзе хране много другачијим од оног у у САД. Моје време је драгоцено, а Москва зна како да ми изађе у сусрет. Руска престоница односи победу по питању брзе хране!