Колатерална штета

Читање српске штампе у последње време директан је пут у мизантропију. Уостало просудите сами. Човек оптужен за продају унутрашњих органа отетих косметских Срба инсистира да Русија шаље хуманитарну помоћ онима који су избегли ту судбину преко њега. Узгред, ако је веровати Карли дел Понте, сами органи су вађени не у дивљем и лоше контролисаном Косову образца 99. године, већ у суседној уваженој држави која колико сутра може постати чланица НАТО-а. А српски политичари у међувремену позивају сниматеље на кафу како би доказали да живе као сав нормалан свет, гађају се имовинским картама које треба да потврде њихову поштену беду и обарају једни другима концесије, уз аргументацију типа «нешто ту смрди».
Могла бих, наравно, да не трошим време на све ове перфидности предизборне кампање, да није неких јако озбиљних питања која у овој ситуацији могу да буду једноставно жртвована. Рецимо, гасни споразум са Русијом, или судбина косметских Срба.
И ако у првом случају последице нису Бог зна како катастрофалне, — такву ствар, као што је гасовод радо ће «удомити» друге земље, — у другом, збрка изазвана падом владе, може да се заврши не само губитком територије, већ и људских живота.
Како, рецимо, у предизборним условима да се схвати иницијатива Вука Јеремића о прелазном споразуму са мисијом УН на Косову о формирању посебне администрације за 120 хиљада Срба који живе у покрајини? Као личну иницијативу министра, или као усаглашену у одлазећој влади политику? И како су је усагласили непомирљиви противници из ДС-а и ДСС-а? А шта ако то буде схваћено као предлог о подели Космета по етничком принципу, што је сасвим могуће с обзиром на реаговање западне штампе? Значи ли то да је Србија одустала од осталог дела Косова и Метохије? И шта треба да раде Срби на северу Косова, а шта они који су имали несрећу да стану у другим његовим деловима? И, најзад, ко ће за све то да одговара, ако се власт промени, а предлог буде прихваћен?
Одговоре на сва ова питања чекаћемо најмање до маја, а ако се узме у обзир како Срби знају да отегну са формирањем владе, — можда и до јесени. И све то време различите иницијативе појединих министарстава и ресора тумачиће се као званични став Србије. Биће међу њима и добрих и лоших, али ће и једне и друге бити подвргнуте критици унутар земље и слободном тумачењу ван њених граница. Добре идеје могу да буду жртвоване у току предизборне кампање, а лоше могу да спроведу у живот снаге које нису баш наклоњене Србији. И кога ће онда занимати имовинско стање министара?