Живот проживљен са узбуђењем
Звездани пут, Острво Крим, Московска сага, Волтеријанци и волтеријанке – без тих књига више се не може замислити руска књижевност 20. и с почетка 21. века. 20. августа навршава се 80 година од рођења њиховог аутора – чувеног писца Василија Аксјонова.
Василиј Аксјонов је наравно човек-епоха, човек који је оваплоћење 60-их година, духа слободе, говори Александар и подвлачи да у прози Аксјонова, посебно младој, осећа се снажни импулс. Писац је могао да изрази речима незаустављивост живота, дешавало се стапање књижевног приповедања и самог живота. "Импулс" је препознатљива црта Аксјонова.
У знаку импулса протицало је не само књижевно стваралаштво писца – он је живео са укусом, умео је да ужива у животу. Џезмен, плејбој, срцеломац, такав је остајао увек у свуда. У Русији Аксјонова су често називали западњаком, а он је отишавиши у САД и проживевши тамо 10 година, изјавио да никада неће моћи да се заиста осећа Американцем. Мада је и био прихваћен као свој у америчкој универзитетској средини – као професор на чија су предавања студенти ишли масовно – и није могао да се жали да га мало објављују и преводе на енглески.
У позним годинама Василиј Аксјонов је нашао мирно и живописно место у Француској, Бијариц – оно је врло слично његовом од детињства омиљеном Криму на Црном Мору. Тамо је радио, одлазећи свеке године на неколико месеци из бучне Москве да би уронио у стихију речи, откривајући нове могућности књижевног језика. У томе је он био велики мајстор, убеђена је Ана Пугач, сарадник књижевног листа у којем је штампао Василиј Аксјонов.
Аксјонов је био одлични стилиста, он је увек волео да импровизује и врло је танано осећао језик. Није случајно то што један од његових романа носи назив Нови стакси стил. Он је уживао управо у стилу, игри речима, и то је увек било са талентом, занимљиво.
Књижевни пут Василија Аксјонова трајао је тачно пола века – од приповетке Једна и по лековита јединица објављене 1958., до аутобографског романа 2008. који је остао недовршен Лендлизовци. Ипак ова дела новајлије и доајена имају исти стваралачки импулс. То је носталгија за савршенством, нешто попут туге за рајем. Време је наш пријатељ и непријатељ, говорио је Аксјонов. Оно одлази, измиче док смо живи. Очигледно оно се зауставља када умиремо. Време је изгнање из раја. Ми све време осећамо носталгију. И пишемо књиге – свесно или несвесно - због ове носталгије.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- књижевност
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















