ТУШЕВЉАК: НЕДОПУСТИВЕ ОПСТРУКЦИЈЕ КАНТОНАЛНОГ ТУЖИЛАШТВА

Тушевљак је потврдио да су, не само МУП Републике Српске, него и породице жртава огорчени због безобзирног и перфидног понашања појединих тужилаца у Кантоналном тужилаштву у Сарајеву, иако им је достављен довољан број доказа за подизање оптужнице против лица која су починила злочине над сарајевским Србима.

Како је Срни појашњено у Центру јавне безбједности Источно Сарајево, такве безобзирне и неприхватљиве одлуке тужиоци Кантоналног тужилаштва у Сарајеву у неким случајевима образлажу смрћу кључног свједока, иако има примјера да је од подношења кривичне пријаве до покретања истраге прошло пуних пет година.

Наводе се и неки потпуно бесмислени разлози за обустављање истрага, попут тога да свједоци нису непосредно видјели злочине или да "свједок и осумњичени за почињени ратни злочин нису били у добрим односима".

Посебно је индикативан примјер у предмету Милоша Минића који је убијен у Сарајеву 9. јуна 1992. године. Сарајевско Кантонално тужилаштво донијело је 31. јула наредбу о обустављању истраге према Мериму Галијатовићу, Химзи Чухари, Суљи Феризовићу и Кадрији Шкријељ зато што, наводно, "нема довољно доказа да су осумњичени починили наведена кривична дјела".

У допису упућеном ЦЈБ Источно Сарајево, Тужилаштво наводи, између осталог, да "нема свједока који је лично видо начин и мјесто извршења дјела, већ већина свједока у својим исказима истичу да им није познато ко је учино дјело и шта се десило са Милошем Милићем, осим свједокиње Борке Рајић која претпоставља ко су могући извршиоци дјела".

С друге стране, ЦЈБ Источно Сарајево подсјећа Кантонално тужилаштво Сарајево да му је Тужилаштво БиХ омогућило да води истрагу против пријављених – осумњичених, а након проведених истражних радњи, по којима доминирају искази свједока, није било основа да Тужилаштво обустави истрагу, јер се практично за доношење те одлуке појављује као стварно ненадлежан.

Истовремено, Центар очекује да на све изнесено постоје основи и услови, не само да се истрага настави, већ да се на основу изведених доказа поднесе оптужница и да стварно надлежни суд донесе на закону засновану одлуку.

Према подацима ЦЈБ Источно Сарајево, у протеклих 20 година надлежним тужилаштвима поднесено је 247 кривичних пријава само за ратне злочине у Сарајеву.

У тим пријавама 1.528 лица основано се сумњичи да су починили ратне злочине над најмање 3.299 србских цивила за које су формирани појединачни досијеи о жртви.

Према истом извору, кроз 126 логора у Сарајеву прошло је више хиљада људи који су убијани и злостављани, а више од 100 људи је силовано.