Фалсификатор

БЕОГРАД - Мирољуб Лабус фалсификовао је писана мишљења поверилаца компаније „Сартид а.д.“ у стечају којима се они саглашавају с тим да стечајно веће ову смедеревску компанију може да прода директном погодбом.

- Лабус је 2003. године био на челу Агенције за осигурање депозита, санацију, стечај и ликвидацију банака и 31.3.2003. потписао спорна мишљења у име Инвест банке, Југобанке и Београдске банке. Уколико ваша редакција успе да дође до поменутих докумената, видећете да су потписана 31.3.2003, а да деловодни печат Агенције који се на њима налази носи датум 28.3.2003. То је јасан доказ антидатирања и фалсификовања ових кључних докумената - каже извор Курира и наводи да је поред Лабуса у цео случај намештања продаје „Сартида“ путем фалсификованих мишљења укључен највероватније и судија Горан Кљајевић.

- У судском решењу БР.ИИ-Ст. 7035/02 од 28. марта 2003. године, којим се одређује продаја „Сартида“, пише да је одлука донета на основу претходно „прибављених мишљења поверилаца“, али се не наводи којих поверилаца - каже наш саговорник и наводи да је он каснијим увидом у списе дошао до сазнања да постоје мишљења следећих правних лица: „Дунав осигурање“, Југобанка, Београдска банка, Инвестбанка, ЖТП, Фонд за развој, НИС, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, „Металекс д.о.о.“ и, како истиче, није му било јасно како је суду приликом одлучивања и доношења поменутог решења било довољно само мишљење седам поверилаца, када их је укупно било девет.

- У списима сам нашао мишљења само седам поверилаца, која су прибављена три дана касније и која се никако не могу сматрати претходно прибављеним мишљењима - каже наш саговорник и пита се који су били мотиви Мирољуба Лабуса да се у име банака у стечају одрекне више стотина милиона долара. Према његовим сазнањима, Лабус је добро знао колико банке потражују и да ће његовим потписом на антидатираним мишљењима бити омогућена продаја „Сартида“ директном погодбом испод цене.

- Лабус је једном приликом на састанку коме су присуствовали данашња директорка Агенције за приватизацију Весна Ђинић (тада директор Агенције за стечај и санацију) и министар економије Млађан Динкић (тада гувернер НБС) званично рекао да је држава на основу улога од 100.000 динара у банкама у стечају себи створила могућност да располаже потраживањима банка према „Сартиду“ од 1,2 милијарде, али и свим осталим потраживањима. Мислим да је том састанку тада присуствовао и Божидар Ђелић, тада министар финансија - наводи наш саговорник и подсећа да је Економски институт својевремено проценио „Сартид“ на минимум 28,82 милиона долара, односно максимум 51,88 милиона долара, а да је директном погодбом касније продат за свега 21 милион.

Поред тога, без икакве процене извршена је продаја за свега 1,7 милиона долара следећих шест повезаних предузећа: „Сартид - Бели лимови а.д.“, „Сартид - Стара железара д.о.о.“, „Сартид - Лука Смедерево д.о.о.“, „Сартид - Вељко Дугошевић д.о.о. Кучево“, „Сартид - Спин д.о.о“ и „Слободна зона Смедерево а.д.“.

- Процена Економског института је крајње безобразна и нестручна, више пута су се у штампи појављивали докази о томе да је само материјал који је „Сартид“ поседовао у складиштима вредео преко 20 милиона долара - каже наш саговорник и пита се зашто држава није инсистирала да купац, када је већ донета одлука о непосредној погодби, плати барем цену коју је проценио Економски институт.

НЕВИЂЕНА БРЗИНА

Продаја „Сартида“ обављена је у супротности са законом о принудном поравнању, стечају и ликвидацији, јер мишљење поверилаца није прибављено на време, сазнаје Курир.
- Стечајни управник „Сартида“ Бранислав Игњатовић је појединим повериоцима упутио позив факсом 28.3.2003. године да се изјасне о продаји стечајног дужника. Он у свом захтеву прилаже свој извештај, али не и скандалозну процену вредности „Сартида“ коју је израдио Економски институт, вероватно зато што је нико нормалан не би прихватио. Игњатовић у позиву није оставио временски рок, а то је урадио јер је истог дана када је послао факс Трговински суд већ донео решење о продаји стечајног дужника.
Занимљиво је и да је позив повериоцима упућен у петак 28.3.2003, а да је Трговински суд у Београду с председавајућим Гораном Кљајевићем истог дана донео решење о продаји „Сартида“, док је купопродајни уговор закључен већ у понедељак 31.3.2003. године, објашњава добро упућен извор Курира.