Нуклеарно раслојавање Европе: атом се сели на исток?

У Бечу под окриљем МАГАТЕ дешава се специјални састанак 75 потписника Конвенције о нуклеарној безбедности. Она је била постписана после нуклеарне катастрофе у Чернобиљу 1986. године. На званичном дневном реду су, наравно, проблеми јачања безбедности нуклеарних централа у контексту хаварије у јапанској централни Фукушима у марту 2011. године. Али на маргинама састанка активно се разматра питање будућности нукларне енергетике у Европи.

Фукушима је тако потресла планове европске нуклеарне енергетике да јој је у буквалном смислу речи померила осу развоја. Са запада на исток.

Пре Фукушиме Европа је тек приступала плановима увећања нуклеарних капацитета. После ње, изузев Француске, водеће земље ЕУ припремају се да угасе своје нуклеарне реакторе до 2020-25. године. Тако су поступиле Немачка, Швајцарска, Италија. Последња је била Белгија.

Исток ЕУ, напротив, ништа слично не планира да ради. Своју нуклеарну енергетику намеравају да развијају Чешка, Пољска, Мађарска, Словачка. За неке земље одустајање од атомске енергетике може да се претвори у непреписану енергетску дијету или енергетску глад.

Али без обзира на све драматичне промене на нуклеарном фронту, говорити да цивилна нуклеарна енергетика у Европи умире за сада је рано. Дмитриј Љутјагин, старији аналитичар компаније Велес Капитал уверен је да ће се Европа пре или касније вратити цивилној нуклеарној енегетици.

- Та је одлука диктирана највероватније емоцијама после катастрофе која се десила у Јапану. Мислим да у перспективи развојем система безбедности, електронике, овај процес ће се поново обновити у западној Европи. И такве држава као што је Немачка највероватније ће се вратити коришћењу цивилне нуклеарне енергије у циљу израде електричне енергије.

Дмитрија Љутјагина подржава експерт независне аналитичке агенције Инвесткафе Андреј Шенк.

- Изградња нуклеарних централа у Источној Европи, а затим транспорт енергије у Западну Европу економски је неповољна, пошто је везана са великим губицима. По мени, убудуће ми можемо да се вратимо изградњи нуклеарних централа на западу. Ипак тешко је претпоставити када тачно. Треба пратитити политичке токове у тим земљама.

Светла атомска будућност за свет и за Европу, наравно, више неће постојати. Али како указују на конференцији експерти МАГАТЕ, никакве друге реалне алтернативе задовољавања растуће енергетске глади у Европи нема.

Према подацима атомске агенције, до 2030. године глобална производња нуклеарне енергије ће скочити два пута и преместити се на Исток. Углавном на рачун таквих гиганата као што су Кина и Индија. Русија такође не планира да одустаје од својих нуклеарних планова. Уз њено учешће ускоро ће започети изградња нове централе у Белорусији. Али рекордер у тој области је Пекинг. Он је планирао за изградњу до 2030. године 50 нових реактора.