Монаси иза жице

Гојко Ђого, Рајко Петров Ного и ја смо отишли у Косовску Митровицу да отворимо нови амфитеатар на Филозофском факултету. Било је право задовољство видети гомилу света који се тискао у великом броју на књижевној вечери коју смо приредили за њих, а на којој нисмо кукали као други над судбином Косова, већ смо бодрили своје читаоце позитивном енергијом

Истакнути књижевник и сликар Момо Капор управо се вратио са Косова и Метохије, где је са својим колегама, Рајком Петровим Ногом и Гојком Ђогом, свечано отворио нови амфитеатар на Филозофском факултету у Косовској Митровици. Осим Митровице, где су одржали књижевно вече, тројица писаца посетила су и српске манастире. Није их мимоишло ни шиптарско весеље и театралан дочек Рамуша Харадинаја, осведоченог убице и злочинца. У кратком интервјуу за Глас јавности, Капор нам открива своје импресије са Косова и Метохије и најављује нови роман који ће се појавити на Ђурђевдан..

Управо сте се вратили с Косова и Метохије, какви су вам утисци?
- Гојко Ђого, Рајко Петров Ного и ја смо недавно отишли у Косовску Митровицу да отворимо нови амфитеатар на Филозофском факултету. Исекли смо свечану траку маказама на три дела. Било је право задовољство видети гомилу света који се тискао у великом броју на тој нашој књижевној вечери коју смо приредили за њих, а на којој нисмо кукали као други над судбином Косова него смо, према речима домаћина, бодрили своје читаоце позитивном енергијом. Многи долазе на Косово, али стижу само до Косовске Митровице, где је безбедно. Но, ми смо се одлучили да обиђемо неколико српских манастира, па смо са промењеним таблицама на колима отишли до Дечана, Пећке патријаршије и Грачанице, где смо се упознали и били задивљени оним младим монасима и монахињама који живе окружени жицама и мржњом тих полудивљих племена. То су манастири у којима је ренесанса почела пре ренесансе у Италији. На крају смо се одлучили за готово самоубилачки чин. Из Грачанице смо отишли у саму Приштину, у којој је бесловесна руља славила повратак Харадинаја пуцајући петардама, прангијама и пиштољима. Прошли смо кроз тај буљук, а да нас, срећом, нико није препознао, тако да сад могу да говорим о томе. Срећом, ауто се није покварио ни у једном тренутку, нити је стао, иначе не би имао ко да вам прича о нашем путешествију.


Какав је ваш став поводом ослобађања човека који је починио толика недела над српским живљем оставши некажњен?
- Што се тиче ослобађања Харадинаја, који је сам у својој аутобиографској књизи написао како је убијао Србе и Албанце који нису били послушни, Харадинаја за кога се знало да је човек-звер, ја непрестано мислим о томе да Хашки суд јури Радована Караџића, сјајног психијатра и песника, који никоме није ни длаку с главе скинуо. Мислим да Србија не би смела више да испоручи ниједног Србина Хашком трибуналу, који је најзад показао своје право, лицемерно лице.


У нашем последњем интервјуу најављивали сте нови роман за пролеће. Када ће ваше ново дело угледати светлост дана?
- На Ђурђевдан ће Српска књижевна задруга одржати конференцију за штампу, где ће бити представљен мој најновији роман, под називом „Исповести“. Реч је о аутобиографском роману од триста страна који је, у ствари, једна права љубавна прича.