Свет без нацизма
У недељу, 9. септембра, обележава се Међународни дан сећања на жртве фашизма. Дан туге, сећања, одавања поште погинулим војницима на ратиштима Другог светског рата, милионима мирних становника, који су погинули у бомбардовањима и страдали у мучењима у концентрационим логорима. И овог дана правобраниоци поново покушавају да привуку пажњу на проблем хероизације нацистичких злочинаца и савремене облике расизма.
Човечанство је платило исувише високу цену за ослобађање од нацистичког јарма у време Другог светског рата. Присталице Хитлера сматрали су правила рата за сентименталне измишљотине глупака. Хапшења, мучења, кажњавања, планска уништења целих народа. Али и ове стравичне лекције данас одлазе у заборав. „Авет“ нацизма кружи Европом и добија потпуно материјалне црте. По броју присталица ултрадесничарских идеја воде земље Балтика. Око 40000 радикала броји Литва, око 30000 Латвија и Естонија. У овим државама се отворено одржавају неонацистички слетови и митинзи, маршеви припадника легија СС, напомиње заменик директора Института етнологије и антропологије РАН Владимир Зорин.
- Ствар је у томе како друштво на њих реагује. До које мере принципијелно и адекватно делује у овој ситуацији друштво и власт. На велику жалост управо у овоме се огледају двоструки стандарди. Испада да се негде то може, негде се третира као дечија шала, а негде се односе према овоме веома озбиљно. А стандард овде мора бити јединствен – неонацизам и фашизам неће проћи.
Хероизација припадника нацизма у неким земљама добија хиперболички облик. На пример у Западној Украјини већ је подигнуто 30 споменика Степану Бандери. Расте популарност националистичких покрета и у земљама Старе Европе – Аустрији, Бугарској, Мађарској, Немачкој, са жаљењем констатује директор одељења Института демократије и сарадње Андроник Миграњан.
- Природа тих партија и покрета је нешто другачија – раст ксенофобије, верске и међуетничке нетрпељивости. Огроман број поново пристиглих људи са другом бојом коже, друге религије, других вредности. И на овој основи настаје антипатија и нетрпељивост према тим људима. То уочавамо у Француској у односу према људима пореклом из Алжира, Мароко и других арапских афричких земаља. То постоји у Енглеској, Холандији, Белгији, другим европским земљама.
Екстремизам и покушаји рехабилитације нациста прете озбиљним последицама не само са гледишта преиспитивања оцена и резултата Другог светског рата. Они дају основ за политички реваншизам неонациста у, наизглед, демократској Европи. Засада се успева одолевати притиску ултрадесничара. Још су свежа сећања о најкрвавијем рату XX века. Не предају се и организације правобраниоца, на пример „Свет без нацизма“. Тај покрет данас удружује 140 организација из 30 земаља света.
- Извор
- Голос России, фото: © Фото: Sgt. Oaks, ru.wikipedia.org/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















