С Џоном Кејџом по печурке
У Москви се отвара Музички циркус Џона Кејџа — међународни фестивал савремене музике, посвећен чувеном америчком композитору авангардисти и једном од главних гуруа уметности 20. века. Петог септембра навршава се сто година од рођења Џона Кејџа и тим поводом Европски савез емитера је чак 2012. годину прогласио Годином Кејџа.
- Џон Кејџ је родоначелник музичког концептуализма, зен-будиста и гатара према Књизи промена. Уз то и уменик, писац, песник, чак и миколог — страсни сакупљач и истраживач гљива. Код нас у Русији он је познат пре свега по својој композицији ”4'33”. То је тросатни музички комад где 4 минута и 33 секунде пијаниста не издаје ни један једини звук, зато их испуњавају звуци околног света — сирене аутомобила или добовање кише. Сећам се да је на концерту поводом 90-годишњице Кејџовог рођења професор московског конзерваторијума Алексеј Љубимов ”свирао” композицију на отвореном, испред посемика Чајковском који је окружила гомила. То је било веома у духу Кејџа.
У Русији су за Кејџа сазнали прилично касно, узроци су јасни. У совјетско време његова разноврсна делатност одређивала се у најбољем случају као пример тешке кризе буржоаске културе. Ипак композитор је проживео дуг живот, 80 година, и успео је да затекне времена када је за њега постало могуће да посети Русију, између осталог постојбину породице своје жене. Десет година Кејџ је био ожењен Ксенијом Кашевароваом, ћерком руског свештеника који је служио на Аљасци.
1988. године Џон Кејџ је учестовао у Лењинградском фестивалу савремене музике, долазио је и у Москву. И од тог тренутка број тајних Кејџових поклоника увећали су његови очигледни следбеници. Све идеје, боље рећи Кејџови проналасци, били су достојно оцењени. То је на пример ”препарирани клавир”. Тачније клавир где су међу струне уметнути шрафови, комадићи картона, гумене лоптице, стаклићи, скоро све што се нађе при руци — од чега се појављују специфични ефекти дубине тона. Пиониским открићима и другим Кејџовим заслугама обележени су сада сви познати авангардни музички правци и технике, између осталог ”конкретна музика” и случајност комбинација као принцип дела. Наравно, управо је Џон Кејџ, проналазач и краљ хепенинга (сада се то чешће назива перформанс). Једном речи, смеса ”свага у свему” било је и дело Кејџа које је дало назив московском фестивалу, јер у његовом Музичком циркусу спојили су се рок, пантомима и филм. Моја омиљена музика је она коју никада нисам чуо, говорио је Кејџ. А компонујем музику да бих чуо оно што још нисам...
- Извор
- Голос России, © Коллаж: «Голос России» / vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















