Преводимо са руског

Превод руске књижевности на стране језике била је централна тема Другог Међународног конгреса преводилаца, отвореног у Москви.

За два дана рада – 7. и 8. септембра – преводиоци из 30 земаља су размотрили педесетак професионалних питања. На пример: тешкоће превода Чехова и Набокова на јапански језик и перспективе савемене руске књижевности у Бразилу. Нови енглески превод Злочина и казне Фјодора Достојевског и прозу Захара Прилепина у француској верзији. Уз то и превод на италијански језик реалија руске ”логорашке прозе” и читање руских дечијих књига на немачком. Преводилац из САД предлаже да се размишља о посебном достојанству руске књижевне речи, а његов колега из Финске размишља о савременом положају самог преводиоца: Шта је он – културни амбасадор, занатлија или карика у издавачком ланцу?

Учесник са руске стране – председник удружења Мајстори књижевног превода Александар Ливергант, дошао је на конгрес са својом темом: Нови приоритети у преводилачко-издавачкој политици. У интервјуу за Глас Русије он је рекао:

- Веома желим да се сретнем са колегама који се баве истим послом, не само преводе  на руски, већ са руског. Такви сусрети једном у две године изузетно су корисни за размену стваралачких контаката и некакве реалне послове. Слични конгреси у другим земљама се нису организовали – Русија је у том смислу била иницијатор појаве које нема више нигде.

Московски међународни конгрес преводилаца није само полигон за комуникацију професионалаца. То је у првом реду полуга за популаризацију руске књижевности у иностранству – важан део савремене културне политике Русије. Управо у том циљу први конгрес је утврдио програм Инстикт превода – систем материјалне подршке страних преводилаца руске прозе и поезије. Томе служи и нови пројекат који се налази у разради. Он је био једна од тема актуалног конгреса, приметио је Александар Ливергант:

- На помолу је формирање такозваног Дома преводилаца. Тачније преводиоци са руског ће имати могућност да долазе у Русију, да живе у Подмосковљу или у околини Петербурга и да раде – да преводе, користе архиве, библиотеке, контактирају са руским колегама.

Као важан догађај конгреса је прва церемонија награђивања добиника премијер Читај Русију. На данашњи дан то је једина руска награда која се додељује за најбољи превод дела руске књижевности на стране језике. Објашњавајући њен значај, заменик руководиоца Роспечати Владимир Григорјев је подсетио:

- У совјетско време прилично дуго је подржавана школа превода са руског на стране језике и водећи слависти су у извесној верми били учесници књижевног процеса који се дешавао у СССР. Последњих 20 година овим питањем се нико није бавио, тако да данас у суштини нема активне инфраструктуре за популаризацију руске књижевности на страним тржиштима књига.

Награда Читај Русију ефикасан је начин да се поправи ситуација. Између осталог, на њу претендује 15 преводилаца: из Шпаније и Аргентине, САД и Француске, Кине и Пољске, Италије, Велике Британије и Немачке. И та разноликост географије најбољи је доказ новог, растућег интересовања за руску књижевну реч.