Хладна фузија против плутонијума

Темпо освајања далеког космоса од стране интерпланетарних станица ће бити успорен, предвиђају западни експерти. Светске резерве плутонијума-238, нагомилане приликом производње нуклеарног наоружања, исцрпљене су. А управо на том изотопу ради термичка батерија космичких уређаја на великом растојању од Сунца, где соларни панели нису ефикасни.

Плутонијум-238 се примењује у космонаутици већ деценијама. Капсуле са њим стоје на уређајима Пионир и Војаџер, лансираним 70-их година према периферији Сунчевог система. Војаџери су до данас на вези. Топлота изотопског распада храни станицу Касини у околини Сатурна и нови марсоход Кјруиозити. Марсоход ради на руски плутонијум, пошто су САД прекинуле да га производе 80-их година 20. века. Али руске резерве су такође при крају. Истовремено Русија планира да 2020. пошаље сонду на Јупитеров сателит Ханимед. Без обзира на то што се резерве горива завршавају, неће бити проблема, уверен је научни косултант РКК Енергија Виктор Сињавски.

- Плутонијум се израђује у атомским централама: у процесу дељења уранијума образују се изотопи плутонијума. Између осталог и онај који се користи у радиоизтопским генераторима. Тешко је и скупо извлачити га из обрађеног горива, али такве технологије постоје.

Истина, гориво са нуклеарних централа садржи разне изотопе плутонијума и потребног изотопа 238 овде је свега 1%. Постоји у други пут: изотоп се може добити из неоптунија-237, њега је чак лакше издвојити из горива. Само мораће да се изгради производна линија, и НАСА сада разматра ову идеју. А може ли у космосу без тог изотопа, јер одавно су познате нуклеарне централе на јефтинијем стронцијуму-90? Ипак термичке батерије на том гориву неће радити 30 година, објашњава саветник директора Научно-истраживачког центра Курчатовски институт Никоја Кухаркин.

- Летови у далеки космос су дуготрајни, а на летелицама се ништа не може променити. То што се на Земљи користи у изтопским изворима који су стајали у акваторијумима северних мора на светионицима – то све може да се замени. У космосу све мора да буде поуздано.

У САД је прерада горива са нуклеарних централа била забрањена, што је довело до још већег недостатка плутонијума за космичке уређаје. Американци треба да реше шта је боље – да дозволе прераду горива или да граде производну линију, и то је политичко питање. По речима Николаја Кухаркина, у Русији таквог питања нема. Ако се псотави задатак, појавиће се неопходна количина изотопа, чак ће остати за продају.

Међутим, како сматра руководилац одељења Физичког института РАН Лебедев Олег Даљкаров. Потребе за изотопом плутонијума у перспективи треба да се смање.

Надам се да ће се појавити компактни водонични извори енергије. То што се раније називало хладном фузијом и сматрало се квази науком. У последњих годину-две појавили су се експериментални подаци да је то реални физички ефекат. Између осталог и наш институт има те податке.

Хладна фузија је подигла много буке пре две године. Италијански физичари су поновили оглед познат од 20.их година – електролизу „тешке воде“. Њихов уређај је радио са водоником и никлом. Вишак топлоте није могао да се објасни само топлотним дејством струје или водоником – он се није трошио. Појавила се такође слаба радијација и добијени су трагови бакра. Другим речима, постојали су сви знаци не хемијске, већ управо термонуклеарне реакције. Али није све било тако једноставно: практични уређај за загревање кућа на принципу хладне фузије до данас се није појавио, мада су Италијани одавно обећали да ће покренути његову масовну производњу. Говорити о компактном систему за космичке сонде тим пре је преурањено. Тако да о реалној замени плутонијума-238 за сада нема говора.

Борис Павлишчев,