Косовски завјет сплетен у стихове

Пјесникиња Милица Бакрач одазвала се зову слова и српског језика и ништа што бих рекао не би било ни изблиза ономе што је она рекла у својим стиховима, казао је јереј Миодраг Тодоровић, на трибини "Ријеч четвртком", у подгоричкој Црквеној општини.
- Сматрам да је пјесникиња у својим стиховима, како би то рекао Матија Бећковић "себе и свој народ изустила". Њена нова збирка стихова "Азбучник" најбољи је показатељ да је жива народна душа, да су наши коријени живи. Док је оваквих пјесама и пјесника, Косово за нас не може бити изгубљено - казао је поред осталог, Тодоровић.
Говорећи о стиховима Милице Бакрач, Миланка Оташевић Ђурђевац истакла је да дуго није чула српску ријеч, ону праисконску, која умије да запали срце и изазове мисао, пркос, дахне ведрином и надом, све до сусрета са овом пјесникињом.
- "Азбучник" Милице Бакрач, као свједочанство овог времена, својом љубављу нас је сабрао и натјерао ме да опет проговорим, да ме опет понесу слова и ријечи. Учвршћени у вјери, наши преци су се завјетовали Богу да ће сачувати језик и одбранитy православну вјеру. Знали су, као што и Милица зна, да је у језику све, нада, спасење, љубав. Знамо и да историјско памћење може да затаји, али да језик све памти, све записују. Миличин "Азбучник" је достојан завештања Стефана Немање, из пера Мила Недића "Чувајте, чедо мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ који изгуби језик? Народ који изгуби своје ријечи, престаје бити народ". Код Милице, прошлост је жива, као породично сјећање, она је сабир дана и вјекова. Хиландар је темељ нашег историјског, духовног и моралног бића, а Острог са Ловћеном његова круна. И запојала је Милица и молитвом повезала Високе Дечане, ране Симонидине, Милешево, Свету Гору и светлост дивног Хиландара. Кроз њене стихове прати нас Косово и косовски завјет, као сјенка, анђео чувар, заштитник, и у сновима и на јави - истакла је она.
Љубитељи писане ријечи, имали су прилику и да чују неколико одабраних пјесама из збирки Милице Бакрач "Од злата јабука" и "Азбучника", које је казивала ауторка. Домаћин вечери био је Гаро Јовановић.

Ријеч критике

О пјесмама Милице Бакрач, аналитички је говорио и проф. др Јован Чађеновић, који је истакао да пјесникиња обрађује теме из наше прошлости, народне поезије, православне вјере и културе.
- Наспрам сваке пјесме налази се фотографија неког манастира, историјске личности или предмета на који се пјесма односи. Пјесме су посвећене пробраним ликовима, па је уврштена пјесма о Христу распетом на крсту, опјевана је Богородица Тројеручица, Светом Ђорђију... Стихови су посвећени и неким трагичним женама, као што су Косовка дјевојка, Симонида, Јефимија. Пјеснички су приказане и неке црногорске теме, као што је пјесма "Пут", која говори о доласку Светог Василија у Острог. Један од свијетлих ликова у књизи је Вук Караџић, коме је дата снажна подршка... Има и неколико аутобиографских пјесама, али и оних које критикују савремено друштво. Критичке прилоге о књизи написали су др Јелица Стојановић и мр Драгана Керкез и ја, препоручујем ово необично пјесничко дјело - казао је, поред осталог, Чађеновић.