Куда одлази ирбис?

Још на два ирбиса који обитавају у Сајано-Шушенском националном парку Јужног Сибира ставиће сателитске огрлице. Први је огрлицу пре годину дана пробао чувени ирбис Монгол, кога су показали Владимиру Путина за време посете Сајанију. Програм проучавања дивљих мачака Јужног Сибира реализује се уз подршку Руског географског друштва и налази се под личном контролом председника.

Практично је немогуће видети ирбиса. У нациоалном парку га проучавају од 2007. године и само два пута су га видели на планинским падинама. То је једини представник породице мачака који живи у планинама. Ићи његовим трагом није само тешк, већ и врло опасно. Стазе воде усред густе тајге, подижу се у вис по падинама Сајанских планина. Може се лако оклизнути и сурвати у провалију. Ипак сарадницима националног парка све то није важно, само да нађу траг ретке мачке. Јер ирбис припада мало проученим врстама. До недавно се сматрало да је то звер усамљеник, која не подноси конкуренте. Данас је научницима пошло за руком да оборе тај мит, каже главни стручњак за ирбиса у националном парку Сергеј Истомов.

- То је прилично комуникативна животиња. Ми нисмо регистровали ни приликом проучавања трагова, ни на фотокамерама неке назнаке агресије међу припадницима врсте. Ако иду паралелно три трага, они тако и иду, никавих туча нема.

Ирбис је врло опрезан. Зато је једини начин да се он види, скривена камера. Постављају их на оним местима где пролази маршрута грабљивца. Поредећи снимке, стручњаци идентификују своје штићенике по распореду пега. Свака животиња има индивидуални распоред пега. То је својеврсни пасош. Између осталог, без обзира на све технолошке новине и даље актуалан остаје стари начин – визуално проучавање трагова.

У Сајано-Шушенском националном парку стално обитава 7 ирбиса – два мужијака и две женке са три младунчета. Али има и дошљака. То је пар мужијака који се појављују само за време парења, мада женке редовно рађају младунце – по двоје, троје, када одрасту они такође нестају.

За праћење путева ирбиса најбоље је користити сателитске огрлице. Непроцењива информација је добијена прошле године, када је уз помоћ радио-одашиљача праћен мужијак по надимку Монгол. Њега су снабдели огрлицом за време посете Владимира Путина националном парку и пустили на слободу. Нажалост, после неколико дана веза се неочекивано прекинула. Прем подацима са камера испоствило се да је Монгол оштетио антену предајника, очигледно прелазећи стеновите врхове. Сада научници намеравају да понове покушај и да ставе огрлице другим мужијацима.

У природи ирбис нема конкуренцију – он је на врху ланца исхране. Његови главни непријатељи су ловокрадице. Ради раскошног пегавог крзна они су спремни да беспоштедно истребљују ретке мачке које могу да се на прсте изброје. У Сајано-Шушенском националном парку труде се да створе такве услове да ирбис живи комфорно и да се број пегавих лепотана стално увећава.