Офанзива папирних издања

Две највеће издавачке куће Русије - „Ексмо“ и АСТ – одложили су спајање услед тешког финансијског стања АСТ. Међутим у будућности се неће моћи избећи реструктуризација традиционалних издаваштва. Они морају да се уједине да би сачували своје позиције у односу на електронско издаваштво, које бележи нагли раст, и да све више освајају дигиталне технологије.

Информација о потенцијалном удруживању „Ексмо“ и АСТ потиче из јуна месеца ове године са Book Expo America – међународног сајма књига у Њујорку. Истина још тада је директор „Ексмо“ Олег Новиков нагласио, да је пре потписивања докумената потребно проценити сав ризик удруживања са компанијом која има озбиљне финансијске тешкоће. Сада је спајање „Ексмо“ и АСТ одложено. Притом, како каже Новиков, компаније сарађују.

- Такво удруживање традиционалних издаваштва је разуман корак. Тржиште штампаних књига је у паду, број књижара се смањује. Према речима Олега Новикова протекле године је „нестало“ 8% тржишта, између осталог прекинула је са радом велика мрежа књижара „Топ-Књига“. Тешка времена су саданастала за популарну мрежу „Буква“. Уколико се број оближњих књижара смањи, читалац ће се одвићи од читања –алармантно упозоравају експерти.

На светском тржишту влада слична ситуација. Тако је у САД у јулу прошле године банкротирала највећа мрежа књижара Borders, која је имала на располагању око 700 књижара. Она није издржала конкуренцију електронских књига и електронских уређаја – читача. Након безуспешног покушаја лансирања онлајн-продаје 2008. године, Borders је продала своје могућности за онлајн продају мега-систему интернетовске трговине „Amazon.com“. Док је друга велика компанија продаје књига - Barnes and Noble – безболно прошла интернет реинкарнацију. Она развија свој бизнес у мрежи и лансирала је Nook – аналогију електронској књизи Kindle, производње „Amazon.com“. Сада су популарне обе марке.

У Русији електронско издаваштво књига такође добија маха. „Бележимо двоструко повећање тржишта годишње“, - истиче генерални директор велике продавнице електронских књига „ЛитРес“ Сергеј Анурјев. Например 2010. године ово тржиште је изашло на 60 милиона рубаља, а протекле године премашило 130 милиона.

Иако је удео електронског тржишта на укупном тржишту књига још увек мањи од 1%, а број читалаца штампаних књига још увек је у доминантној већини, ускоро се очекује промена ове ситуације. Обим продаје електронских „уређаја“ за читање (букридера) протекле године је порастао у Русији на 265%. Ове године може да пређе цифру од 2 милиона јединица. Сличне прогнозе постоје и за пласман таблет рачунара.

Пратећи ову експанзију дигитализма, традиционалне издавачке куће биле су једноставно принуђене да крену у освајање дигиталног формата. Експерти сматрају да су веома реалне прогнозе, према којима ће 2015-2017. године у Русији удео електронског тржишта у укупном књижевном издаваштву чинити до 5%. „У САД овај фактор већ сада износи 25%“, - констатује главни уредник интернет сајта - бизнис у издаваштву књига „Pro-Вooks“ Андреј Грачев.

- У сваком случају, уколико традиоционална издаваштва буду игнорисала електронске технологије, они могу остати без ичега, изјавио је недавно на 25.-омМосковском међународном сајму књига Олег Новиков. „Ми смо пребацили у дигитални формат 70% нашег каталога. Надамо се, да ће до идуће године 90% књига „Ексмо“ имати електронски формат“, - каже Новиков. Јер електронска књига „пружа издавачима могућност да буду ближи читаоцима, да направе приступачнију књигу – и по цени, и по могућностима њене куповине“, додаје у наставку Новиков.

- Не сме се игнорисати ова уникална могућност. Сергеј Анурјев прецизира: „На крају крајева издавачима књига је потребно да они и аутори добијају зараду, а од којих књига, „папирних“ или електронских, њима је свеједно“.

Међутим цене на дигитална издања у Русији на данашњи дан су веома различите. „Наше електронске књиге су 2-3 пута јефтиније него папирна издања у тврдом повезу, али често су у истом нивоу са књигама у меком повезу“, - каже Анурјев.

Уједно, ситуација у Русији се разликује од САД, где је цена електронских књига у старту била мања, сматра Андреј Грачев. Јер „Amazon.com“, примера ради, да би привукао читаоце на коришћење електронских књига, у почетку вршио продају по смешној цени од један – два долара. „У Русији водећииграчи тржишта предузимају експерименте у области формирања цена, међутим у већини случајева цена електронске и традиционалне књиге је иста, - наглашава Грачев. Иако је то неразумно, јер у ситуацији са дигиталним издањем нема никаквих трошкова на папир и многе друге ствари“. Тако да прекомерним повећањем цене на електронска издања, учесници тржишта сами одбацују део потенцијалних купаца.

Уједно треба рећи, да упркос томе што су цене на електронске књиге ниске, знатан део читаоца нема жељу да их купује, и даје предност илегалним дигиталним аналозима штампане књиге. Према неким проценама, само једна од десет електронских књига легално се даунлодује читаоцима.

Са овом навиком тешко је изборити се. Пиратских сајтова је у Интернету, на нашу жалост, присутно веома много. Испада, да традиционални издавачи покушавају да нађу своје место у дигиталном свету, али тешко га налазе, јер су тамо многе позиције заузеле пиратске екипе. Уосталом, како сматра млади писац Дмитриј Глуховски, издавачи до данас нису до краја свесни претње, коју за њих представља пиратство. „Колико ми је познато, током протеклих неколико година број примерака штампаних књижевних дела се смањио за трећину, управо из разлога, што је књижевност најосетљивија тачка. Људи ће пре купити себи букридер а затим ће га напунити даунлодованим бесплатним књигама, него што ће сваки пут куповати штампаријски издату књигу. Тим пре, што папирне књиге коштају по 10-20 долара“.

Треба споменути, да је недавно, своје незадовољство постојећим законодавством у борби против пиратства изнело Министарство културе, са циљем заштите ауторских права аудиовизуелних дела. Министарство је понудило да се повећа одговорност интернет провајдера, власника веб-простора икорисника за размештање и даунлодовање пиратског материјала. Има смисла и повећање заштите књиге. Треба разрадити итинерер заједничке активности књигоиздаваштва и државе“, - изјавио је заменик руководиоца Федералне агенције за штампу и масмедије Владимир Григорјев.

- На овај или онај начин, у данашњој отежаној ситуацији, традиционални издавачи књига мораће да се прилагоде. Према ставу већине експерата, спајање и укрупњивање издавачких компанија је неизбежно. Чак ако то буде пропраћено одрђеним негативним појавама, например ако то смањи брзину реакције ове гране на потребе потрошача.

У новим условима све ће се више мењати тактика књижевног издаваштва. У многим издавачким кућама већ је добио маха пројектни систем, говори Андреј Грачев, главни уредник „Pro-books“: „Сада постоје продуценти књига, који пролазе са књигом пут од почетка до краја. Такав продуцент разрађује пројекат књиге, налази аутора или издање за превод, осмишљава на који начин да се изврши објављивање, коју цену утврдити и на који ће се начин дистрибуирати. Све то кооридинира један човек“.

Издавачке куће ће активније експериментисати са новим технологијама промовисања књига. На пример, да се организује мултимедијска реклама књига, са видео, фотографијама, аудиоснимцима интервјуа са ауторима, и да се врши промовисање у Интернету. Могу се објављивати одломци књига, да се нуди учесницима социјалних мрежа да додају наставак. „Када пишем роман, радим све што је могуће да читалац сазна о њему знато пре, него што ће се роман наћи у књижарама, - каже Дмитриј Глуховски. – На тај начин, читаоц постаје коаутор текста, или прати ток његовог стварања, као неку серију“. Глуховски информише о својим новим пројектима у социјалним мрежама и блоговима.

Сасвим је могуће, да ће у борби за читаоца, папирна издаваштва почети да издају књиге, које су раније одбацивали због тематике или неодговарајућег обима. А могућа је и оваква шема: аутори – почетници, који су објавили своја дела прво у Мрежи и имали успех, затим ће добити повољне уговоре са традиционалним издавачима. Примера ради, млади амерички писац Аманда Хокинг (Amanda Hocking), дебитовала је у Интернету са романима о вампирима и након продаје велике партије својих књига онлајн, - добила је понуду о сарадњи од стране великог „папирног“ издаваштва„MacMillan“.

У сваком случају, папирне и електронске књиге ће постојати. Како каже у шали британски глумац и писац Стивен Фрај, електронске књиге су исто таква претња папирним књигама, као што су лифтови претња степеништу. Макар због тога, што штампане књиге имају своје уникалне просторе. Неће да нестану албуми, поклон-издања, алманах-издања, издања за децу и много друго. Са љубављу издата књига биће ремек дело полиграфске уметности и сведочанство наше епохе.