Почетна страница > Новости

Шта ће Месецу суперкомпјутер?

Шта ће Месецу суперкомпјутер?
25.09.2012. год.

Научници из САД предложили су да се на Месецу поставе пријемне антене станице за космичку везу у суперкомпјутер. Помоћу њих сручњаци намеравају да обрађују све веће информационе токове са интерпланетарних уређаја. Исти тај компјутер састављен од готових блокова могао би да буде нумерички центар у почетном стадијуму насељене станице на Месецу.

По оценама аутора идеје, станице за космичку везу у Калифорнији, Шпанији и Аустралији раде на граници капацитета. Оне морају да примају сигнале како са старих уређаја попут Војаџера, тако са нових, а њихов број у космосу расте. Сада се у Аустралији граде још две антене пречника неколико десетина метара, али тешко да ће и то решити проблем. Пријемни нумерички системи могу да се растерете помоћу станице на Месецу. Тамо би се информације примале, обрађивале и у облику много мањег тока података стизале би за Земљу. Компјутер, по речима научника, повољно је сместити у кратеру у поларној области Месеца, где нема наглих колебања температуре, а антену споља.

Међутим, како низ стручњака сматра: закључак да земаљске станице не излазе на крај са пријемом информација није убедљив. Њихови ресурси нису ни из далека исцрпљени, говори главни уредник листа Новости космоанутике Игор Марињин.

- Станица као прво има довољно. Као друго, поједине станице опслужују конкретне космичке уређаје. Нема универзалне станице које примају све са свих уређаја. То је пут ка усавршавању: могу се направити универзалне станице. Осим тога, стотинама пута је скупље градити на Месецу, него на Земљи. Поставите десет антена на Земљи и биће довољно. И суперкомпјутере је много једноставније правити и сервисирати на Земљи него на Месецу.

За сад идеја америчких научника код професионалаца изазива много питања. Није она изазвала велики ентузијазам ни код московског астрофизичара Александра Родина.

Постављање суперкомпјутера на Месецу питање је не за наредну деценију. То не звучи превише убедљиво, али је разумније него идеја експлуотације хелијума-3 на Месецу за решавање енергетског проблема. Мислим да према овој вести треба да се односимо као према фантазији која се изражава у циљу добијања финансијских средстава и привлачења пажње за проблем проучавања космоса.

Истовремено, по мишљењу неких руских научника, најмање један плус у америчкој идеји постоји. Месечеве антене могу да се користе не само за праћење космичких уређаја. Заједно са земљаним уређајима оне би фромирале радио-телескоп са гигантском базом — интерферометар, наставља Игор Марињин.

Код нас ради станица на врло високој орбити око Земље — Спектар-Р. Захваљујући томе што је она удаљена на стотине хиљада километара од Земље, добија се интерферометар између земаљских антена и њене антене. Он прима слабе сигнале из удаљених крајева Васионе. Уместо да се пушта радио-телескоп у орбиту, он може да се направи на Месецу.

Замисао да се на Месецу поставе антене за космичку везу и суперкомпјутер многи стручњаци називају лепом идејом, али не више од тога. При томе подвлачећи да је сада тешко предвидети шта ће радити људи за 30-40 година на Месецу. Али очигледно је да његово освајање започиње управо од полова, где је у вечитом леду пронађена вода. И у некој етапи развоја месечевих колонија тамо ће се сигурно појавити и радио-телескопи, пошто ће постати удобније да се примају и обрађују сигнали на лицу места.



  • Извор
  • Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....


9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....


У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....


Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА