Рат против Ирана све мање реалан?

После више од месец дана Иран је саопштио за експлозије на линијама електроводова за напајање уранијумских комбината у Форду и Натанзи, које су се десиле још 17. августа. Заиста уранијумске центрифуге могу да се кваре од промене напона, али шеф иранског Атомског ресора Ферејдун Абаси-Дивани је уверио да оне нису пострадале: у предузећима стоје резервни извори напајања.

Ипак, према израелским медијима, штета је ипак постојала и то значајна: комбинат у Форду није радио неколико дана док није направљена заобилазна линија енергетског снабдевања. Овај инцидент је осветлио врло велику остељивост иранског нуклеарног прорама на техногене факторе, говори председник Института за Блиски Исток Јевгениј Сатановски.

- Ако компјутерски програми који могу да унесу вирус у нуклеарне комплексе Ирана или друге техногене методе дејства пружају могућност да се заустави ирански нуклеарни програм без рата, онда ће то несумњиво бити реализовано.

Председнику САД Бараку Обами рат није потребан и он је више пута то демонстрирао: домаћин Беле куће одбио је чак да одреди нову црвену линију у иранском нукларном програму, на чему је инсистирао Израел. Али никаквог смисла у томе нема, истичу експерти. За 18 година Иран је безболно преживео већ 7 условних граница. У таквим околностима, писао је 2. Септембра Њујорк Тајмс, савезницима остаје варијанта о којој не воле превише да причају: тајне операције.

Међу њима су и диверзије на нуклерним објектима. Усавршавају се шпијунске методе сакупљања информација – у Форду је нађена апаратура праћења комбината, маскирана као камен. Он је одлетео у ваздух приликом покушаја да буде померен. Страни агенти су већ толико близу приступили нуклеарном програму Ирана, да је то озбиљно почело да брине његово руководство. Бригадни генерал Амир Али Хаџизаде изјавио је да постоји могућност наношења напада упозорења на Израел. И његове речи упућене су не само иранској публици, објашњава старији научни сарадник Центра за међународну безбедност Института за међународну економију и односе РАН Петар Топичканов.

- То је порука снагама које организују диверзионе нападе унутар Ирана. Зато што Иран не може да одговори симертрично, он се плаши да ће његов одговор бити примљен као повод за почетак борбених дејстава. Зато макар усмено он покушава да заплаши и да спречи сличне нападе. Коначно, Иран на тај начин демонстрира да он има војни потенцијал за наношење удара на читав низ околних држава. Дата реторика носи политички и одбрамбени карактер.

После агресивног наступа генерала посланик меџлиса Џавад Џахангирзаде допустио је могућност да Техеран иступи из МАГАТЕ. Иран тврди да организација испоручује пдоатке за извођење диверзија на територији његових нуклеарних објеката. Ов еизјаве нису ништа друго до извиђање ситуације, сматра Јевгениј Сатановски.

- Пошто Иран на крају крајева може, када нађе за потребно, да иступи из МАГАТЕ као у своје време Северна Кореја, јавна је тајна. То да ће највероватније Иран тако учинити, и није важно под којим изговором, како би прекинуо доступ инспектора МАГАТЕ објектима у тренутку када ови инспектори једнсотавно неће моћи да не примете тамо све оно што је везано за војни програм, такође је јавна тајна. Када ће управо бити донета таква одлука, није важно. Очигледно да такве пројекте иранско руководство разматра. И посланици парламента већ врше сондирање.

У том контексту ирански председник Махмуд Ахмадинеџад чини редак гест помирења: он је саопштио да његова земља тежи да усагласи постављање горње границе за њене резерве обогаћеног уранијума. Ахмадинеџад је рекао да не рачуна на прогрес око иранског досијеао до новембарских избора у САД. Изјава је дата уочи састанка шесторке међународних посредника (пет сталних чланова СБ УН плус Немачка) са Техераном о његовом нуклеарном проблему. Преговори ће протећи у четвртак у Њујорку.