Сложена јесен за зону евра
Дводневни европски финансијски форум који започиње у четвртаку Бриселу једна је од последњих манифестација сличне врсте пред заседање Еврогрупе, заказане за 8. октобра у Луксембургу. Министри финансија 17 земаља зоне евра који је чине треба да донесу одлуку о перспективама наставка пружања финансијске помоћи Грчкој. Ипак ситауција је таква да ће се у центру дебата наћи Шпанија. А то значи да криза у зони евра избија на нов, опаснији ниво, сматра наш коментатор Петар Искендеров.
Крајем прошле недеље влада Шпаније је изјавила да неће журити да се обраћа међународним кредиторима за пакет антикризне помоћи. Ипак, судећи по информацијама које су процуреле, експерти Мудиса спремни су да у свом новом реферату смање рејтинг шпанских државних дужничких обавеза до нивоа „смећа“ (junk status). А то че учинити обраћање Шпанији за помоћ линијом ЕУ и ММФ практично неизбежним, покренувши против Мадрида грчки сценарио.
Угледни амерички економиста Нуриел Рубини сматра да без Португала или Кипра евро још и може. Али не без Италије или Шпаније. Наравно, Немачка може да остане заједно са Аустријом, Финском и Холандијом. И мада ће језгро наставити да постоји, то ће већ значити распад зоне евра. Вероватноћа таквог исхода у наредних 3-5 година износи скоро 50%.
Не сме се игнорисати да су главне присталице претпоставки о неизбежном распаду зоне евра управо амерички економисти. Европски политичари и експерти за сада изражавају велики оптимизам – очигледно не желећи да уливају финансијским тржиштима додатну панику. Тако је шеф Еврогрупе Жан-Клод Јункер у интервјуу за руски канал Раша Тудеј алудирао јасно на спољни фактор: Понекада нам се чини да нам приређују проверу издржљивости они који не желе да ЕУ буде водећа економска сила света. При томе без обзира на кризу, показатељи државног дуга или буџетског дефицита у земљама зоне евра су бољи него у САД, Јапану и Британији.
Ипак, спорови око спољних и унутрашњих фактора актуалне европске кризе не треба да заклањају један од кључних проблема везаних за њене изворе и путеве превладавања. Тачније – неопходност престројавања економије земаља зоне евра како би се дао нови импулс како пословној, тако и производној активности, истакао је експерт Европског института РАН Владислав Белов.
- Буџетска консолидација на чијем спровођењу инсистирају земље чланице зоне евра на челу са Немачком и Француском исправна је идеја. Ипак при отме буџетска консолидација не треба да гуши реформе. Реч је о томе да је у истој тој Грчкој потребно спровести и дебирократизацију. Тренутно грчка влада у оквиру програма превладавања кризе реализује програм помоћи страним инвестицијама у економију под називом Инвестирај у Грчку. Ипак сличним инвестицијама смета претерана бирократизација. Ослобађање малог и средњег бизниса од претераних бирократских баријера проста је истина сваке тржишне економије. А у условима актуалне финансијско-економске кризе у ЕУ, праћење падом производње и пословне активности, тај захтев стиче посебну актуалност.
О томе да само антикризни пакети и откуп дужничких обавеза неће помоћи да се превлада криза, сведоче и најновије изјаве, између осталог Стандард енд Пурс, о смањењу прогнозе економског напретка, између осталог у зони евра и упозорења ММФ који такође намерава да ревидира своју прогнозу.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















