Кина није спремна за оружани конфликт с Јапаном

Криза због острва Дјаојујдао (Сенкаку) у кинеским и јапанским медијима је изазвала публикације које позивају на примену силе. Међутим, у стварности је веома далека од преласка у војну фазу. Стране улажу све напоре како би искључиле овакав развој догађаја.

Кина избегава да шаље на острва не само бродове ратне морнарице, већ и бродове обалске страже. Војни персонал и војни бродови могу се схватити као знак агресије, што ће довести до случајног избијања оружаног конфликта.

Зато се ка острвима шаљу ненаоружани бродови за поморски надзор који улази у састав Државне океанографске управе КНР. Они тешко могу активно да утичу на ситуацију, чак и ако командири брода донесу такву одлуку. С друге стране, сасвим су одговарајући за симболично означавање кинеског суверенитета над острвима.

У Кини се узима у обзир то да је Јапан везан уговором о безбедности с САД које су потврдиле спремност да пруже Јапану подршку у случају конфликта. Међутим, осим политичких услова, Кина засад нема ни војне могућности за успостављање контроле над острвима Дјаојујдао.

Све до 1980. године Кина се у војном смислу развијала искључиво као копнена велесила. Кинеска флота је грађена на основу концепције „активне одбране приобаља“. Њен главни задатак је био да неутралише евентуално искрцавање америчког или совјетског поморског десанта на кинеску земљу.

Флота Поднебесне углавном се састојала од ракетних и торпедних моторних чамаца, старих подморница, обалске артиљерије и ракета. Зато није имала могућности да стекне искуство и да припреми кадрове који би били спремни за самостално деловање на отвореном мору без подршке приобалне авијације и обалских ракетних комплекса.

Средином 1980-их у КНР је истакнута концепција изградње велике флоте. Међутим, почела је да се реализује тек у другој половини 1990-их година. Тек последњих година појавили су се озбиљни резултати у изградњи флоте у виду великих серија релативно модерних бродова. Ипак, кинеска флота још увек заостаје за јапанском у техничком погледу. Јапанска је једна од најмоћнијих и најбоље припремљених флота на свету, притом се њеном јачом страном сматра борба против подморница. Управо у овој области РМ НОАК има највећих потешкоћа са снабдевањем и с борбеном готовошћу.

- По бројности војна снага Кине увелико превазилази јапанску, -истиче први потпредседник Академије за геополитичке проблеме капетан 1. ранга Константин Сивков. – Кина има војску коју у мирнодопско време чини 2,5 милиона људи, Јапан – око 250.000. Али, рат за ова острва ће се углавном водити снагама флоте и авијације.

Уколико конфликт око острва пређе у горућу фазу то ће се за кинеску флоту и авијацију завршити понижавајућим поразом. Већина стручњака сматра да у овом тренутку Јапанци имају озбиљну надмоћ у материјалном делу и огромну надмоћ у припреми личног састава. Кинези нису испробали све нове системе, степен припремљености посаде намеће велика питања.

Не треба преувеличавати ни улогу реконструкције носача авиона „Варјаг“. Брод у скорије време неће имати борбену намену. Искуство изградње совјетске океанске флоте из 1960-1970. година показује да овај посао треба обављати непрекидно током низа година пре него што он да резултат. Кини јесте потребна јака флота за чување морских комуникација и сопствених територијалних вода, али од њене изградње не треба очекивати брзе резултате.

Василије Кашин,