Црни спискови ЕУ – аналог гвоздене завесе?

Група европских посланика предложила је ЕУ да уведе против Русије „црни списак Магнитског“. Под њиховим притиском, Комитет Европског парламента за међународне послове решио је да изнесе ово питање на октобарско пленарно заседање. На основу његових резултата посланици намеравају да препоруче Савету ЕУ да казни 60 руских чиновника и представника органа безбедности умешаних, по њиховом мишљењу, у погибију правника фонда Ермитаж Капитал Сергеја Магнитског.

Европски парламентарци надахнути успехом већ размишљају о формирању новог списка оних којима би био забрањен улаз – списка Пуси Рајот. Подржава их организација Амнести Интернешнл: она је већ прогласила осуђене за панк-молебен у храму Христа Спаса сужњима савести.

Европа у том случају, како често бива, иде трагом свог великог брата. Вашингтон је почео да разматра списак Магнитског овог лета, о санкцијама против умешаних у процес против Пуси Рајот такође се говори. По свему судећи исто као и у Бриселу никаквих резултата истраге нису чекали. Тако да црни спискови постају очигледно нови инструмент политике. Историја познаје случајеве када су за кршење људских права (на пример људождерство или масовна погубљења у афричким земљама ) увођене санкције против одређених режима. Али у датом случају ствар је просто надувана до апсурда, сматра овлашћени представник адвокаске коморе ЕУ у Русији Алекснадар Трешчев.

- Овај проблем се тиче чиновника – и европских, и америчких – који престају да приликом комуницирања слушају једни друге. Зато смо сведоци сасвим ружних ситуација које су сад уздигнуте на сам врх апсурда. Вероватно у датом случају треба да се на датом списку нађу људи који су фигуранти кривичног дела. Али ови спискови се проширују до невиђених размера.

Тему Магнитског, како у САД, тако и у Европи, интензивно подгрева преседник Ермитаж Капитала-а Вилијам Браудер, уверен је овлашћени представник Русије у ЕУ. По речима Владимира Чижова, постоје два различита судска процеса, која не треба мешати – то је случај компаније Ермитаж, оптужене за избегавање уплате проеза, и случај смрти Сергеја Магнитског у истражном затвору.

- Ако се говори о САД, оне по свм законодавству (које у Вашингтону из неког разлога сматрају обавезујућим за извршење у свим другим земљама) могу да одбију издавање визе без икаквих објашњења. Осим тога, амерички Конгрес разматра списак Магнитског као алтернативу реликту из 70-их година, амандман Џексона-Веника. Неопходност укидања овог документа одвано је очигледна чак за сенаторе који су највише антируски расположени. Европски парламент нема права да усваја одлуке о неким међународним санкциајма, објашњава правник Паул Калиниченко.

- Озбиљан ефекат слични напори одређених европских посланика неће имати. То не само да противречи политичком курсу. То противречи и логици грађења односа Русија-ЕУ, и интересима Уније. ЕУ није држава, а Европски парламент није национални парламент. Европски посланици немају право да дају законодавну инцијативу по таквим питањима. Разговор о увођењу некаквих санкција у виду спсика Магнитскго или списка Пуси Рајот може да се води само на нивоу савета Уније, који заседа у рангу министра иностраних послова.

Једном речи, у случају Магнитског, Европа после САД покушава да направи читав списак руских чиновника којима ће бити забрање улаз. Запад, по свему судећи, намерава да претвори то у метод међународног притиска. Слична пракса је све шира: већ постоје црни спискови са именима белоруских чиновника, на реду су Украјинци, везани за случај бившег премијера Јулије Тимошенко. Само ко ће од тога бити на добитку? Неће ли ови спискови постати аналог гвоздене завесе која је постојала између Запада и Истока у време хладног рата?