Српски Черкези у Русији заборављени грађани Србије

На слици черкеска (адигејска) свадба

МАЛО ИСТОРИЈЕ

Кда је Русија дефинитивно освојила Кавказ негде око 1860 године (Руски рат за Крим), народ који је већински  насељавао руски део обале Црног мора, Черкези или како они сами себе зову Адигејци, кренули су у изгнање с Турском војском. Разлог за страх је био да су се борили против Руске војске (и ако су до тих ратова били лојални) и да су под притиском Турског паше са полуострава Крима примили Ислам као религију (дотле су били вишебожци, мањи део православни). Адигејци су се населили по тадашњим Турским земљама тако да их данас има у Турској, Јордану, Сирији, Израелу, Плаестини. Једна велика група кренула је у тадашње западне Турске земље. Дошли су  до данашњ Босне и Херцеговине али им се крај није допао и вратили се назад и коначно населили у  данашњој јужној Србији (Ниш, Пирот, Куршумлија и даље на југ).  Тај део их је подсећао на родну Адигеју  (и у Адигеји и на Косову постоји река Лаб). У то време у тим крајевима била је велика дијспора. За разлику од Турака, Черкези (ми их тако зовемо) се нису насилно усељавали у српске куће, градили су компактна насеља. Њих спомиње и Бранислав Нушић који је био конзул Србије у Приштини до ослобођења Косова и Метохије. У Балканским ратовима и Првом светском рату нису били склони Србима али се нису ни отворено борили против Срба. Како је време пролазило, велика дијапора се  смањивала, део се иселио, део се асимилировао. До наших дана остало их је мање од хиљаду људи. Интересантно је да су сачували религију, језик и обичаје. Интересантно је да су за време власти Милошевића добили први пут  основну школу на Адигејском језику.


САДАШЊОСТ

Кда је било извесно да ће НАТО пакт да бомбардује Србију, Влада Русије и Адигеје урдаили су максималне напоре да се са Косова и Метохије  Черкези врате на историјску земљу. Организована је селидба Черкеза. Не би се они селили због бомбардовања, кренули су у избеглиштво бежећи од зулума Шиптара.  Шиптари су их одбацивали и ако су Черкези муслимани, они су други народ а на Косову и Метохији велике силе и Шиптари су  одредили да могу да живе само Шиптари. Кренули су са оним стварима које су могли да понесу. Оставили су имања, куће, станове,  скоро сви су били прилично имућни људи. Неки су се селили колима неки авионима. Уз пуно проблема, дошли су у садашњу Адигеју, Републику у саставу Русије која је статус Републике добила за време Јелцина, дотле је била аутономна област у саставу Краснодарског краја. Иселило се у том тренутку око сто пордица или преко пет стотина Черкеза. Највећи део је добио куће у новом насељу, један део је добио станове а мањи део  и данас живи у дећјем обданишту које је у том тренутку било прихватни центар- А то што су оставили на Косову и Метохији Шиптари су опљачкали, порушили, станове отели.

Нећемо говорити о томе како су се снашли и скућили у Адигеји, које су проблеме имали. Избеглице су свуда избеглице, свуда их нерадо примају, нико их не воли.  Хоћемо да кажемо да су ти људи постали прави амбасадори Србије.  Све породице имају сателитске антене и гледају искључиво српске ТВ програме. Сви имају пасоше Србије, сви су и данас грађани Србије. На жалост, наши политичари су и овај народ заборавили, нико их није никада посетио, нико их није макар формално питао како су, да ли им шта треба. Нико није, макар у пропагандне сврхе искористио њихов положај да свету укаже на Шиптарски зулум.  Наш амбасадор из Москве је прошлог лета долазио у Краснодарски крај а није нашао времена до дође у Адигеју ( Мајкоп, главни град, 120km од Краснодара). Сумњам да наш амбасадор зна за Черкезе, исељенике из Србије, грађане Србије. А и зашто би требао да зна, он је довољан сам себи, народ му и није потребан. Још нисам срео амбасадора кога интересује сопствеи народ.

Каву смо политику водили према Косову и Метохији и нашим људима коју су живели (или преживљавају)  тамо такво Косово и Метохију имамо данас. Види се, сви наши полиичари су оседели од бриге за Косово и Метохију али, осим секирања, нису ништа конкретно учинили. Коштуница данас чупа косу око Косова, довољно је да неко ко незна проблем Косова прочита Коштуничине говоре и изјаве и да се расплаче од туге, Тадић  и сам незна да ли је “дошао да штити Косово или  је пошао, пошто је рекао све што му је на срцу око Косова” .  Коштуница хоће (сада) Србију у Европу са Косовом и ако зна да нас тамо не чекају, а Тадић би да  одведе Србију по сваку цену у Европу и ако зна да нас тамо не чекају.  Са Коштуницом је јасно, он неће и то што хоће, а Тадић како је дезоријентисан у простору и времену, бојим се, одвешће нас у Обедску Бару уместо у Европу и оптужиће Коштуницу за то.