Још тежи живот за сиромашне у Србији

С обзиром да је један министар из актуелне владе још пре неки месец изјављивао да ће повећање ПДВ-а бити само крајња, нужна мера, чини се да је економска ситуација у Србији толико лоша, да је већ сада дошао тренутак и за ту најављену крајњу меру. Наиме, Скупштина Србије је усвојила измене Закона, по којима ће стопа пореза на додату вредност од 1. октобра износити 20 процената, уместо досадашњих 18 процената. Шта то значи у стварном животу, и ко ће највише да осети на својој кожи ово повећање пореза?

На почетку би било добро да кажемо неколико речи о томе – шта је у ствари ПДВ? Порез на додату вредност или скраћено ПДВ, је порез на промет који се обрачунава у свакој фази производње и промета робе и услуга, али само за износ додатне вредности, а такође и на увоз робе. Влада Србије очекује да ће се овим повећањем од 2 посто буџетски приходи повећати за око 7 милијарди динара до краја ове 2012.године, a у следећој 2013. години за приближно 34 милијарде динара.

У Европској унији је већина земаља у условима кризе повећала своје опште стопе ПДВ-а, па је сада према подацима Европског статистичког завода Еуростат просечна општа стопа ПДВ-а у Унији 21 посто. Притом су најмањи проценти у Луксембургу и на Кипру, а највећи у Мађарској, где ПДВ износи чак 27%. Слична је ситуација и у скандинавским земљама, попут на пример Шведске и Данске.

У блиском окружењу, убедљиво највиши ПДВ постоји у наредној чланици Европске Уније – Хрватској, где он износи 25 посто, а следи је Грчка са своја 23 процента. У Македонији је општа стопа остала непромењена, и износи 18%, док је у Босни и Херцеговини ПДВ 17 посто.

Руска Федерација није повећавала свој порез на додату вредност, и тамо он и даље износи 18 процената, а у суседној брзорастућој економији, у Казахстану, ПДВ износи свега 12 процената, док ће у Украјини чак бити смањен са садашњих 20 на 17 процената.

Дакле, какве промене могу очекивати грађани Србије у свом свакодневном животу? Што се тиче опреме за бебе, она ће убудуће бити опорезивана стопом од 20 посто, али родитељи имају право на рефундирање ПДВ-а ако њихова месечна примања не премашују 800 евра. Па ипак, постоје критичари који сматрају да у реалности родитељи неће моћи да остваре овај повраћај ПДВ-а због изузетно компликоване процедуре, која предвиђа сакупљање фискалних рачуна, обилажење више државних служби и плаћање разних такси.

Осим тога, повећање ПДВ-а ће по општем мишљењу довести до осетног поскупљења скоро свих производа, што ће за последицу имати додатни пад животног стандарда. Иако ће се на основне животне намирнице и даље примењивати посебна стопа ПДВ-а од 8%, сасвим је јасно да ће грађани веома добро приметити надолазећу промену кроз пад своје куповне моћи. Економисти упозоравају да ће се исто десити и са србском привредом, на коју ће се негативно одразити талас поскупљења, због којег ће предузећа имати мању продају своје робе и услуга на домаћем тржишту.

И представници организација за заштиту потрошача са своје стране прогнозирају да ће предстојећа поскупљења само још више умањити куповну моћ становништва и додатно поткопати животни стандард.

Нема сумње да ће повећање пореза на додату вредност утицати на општи пад животних услова, путем ланчаног повећања цена и још скромније потрошње грађана. Другим речима, буџетски дефицит ће се на овај начин, макар за извесно време, барем у одређеној мери смањити, али праву цену за то ће платити привреда и сами грађани. А највише од свега, чини се да ће повећање пореза на додату вредност значити још тежи живот за најсиромашније, који су и до сада једва подносили терет кризе и немаштине.

Ратко Паић,