Соколови напунили стоту

Српско соколско друштво "Соко" из Добруна, код Вишеграда, прославиће ускоро стотину година оснивања.

Према записима вишеградског хроничара Ђока Ражнатовића, Соколско друштво у овом граду након Првог свјетског рата прераста у Омладинско гимнастичко друштво "Соко", а од 1929. године дјелује као Југословенски "Соко". Између два свјетска рата било је највећа и најмасовнија организација у граду на Дрини.

- Друштво је своју активност развијало кроз више секција, а најмасовнија је била гимнастичка. Активности су провођене под паролом "У здравом тијелу, здрав дух", почев од подмлатка, преко млађег нараштаја, па до старијих чланова. Приређиване су разне гимнастичке и културне приредбе, а једном годишње организован је јавни гимнастички час - записао је Ражнатовић.

Тадашњи вишеградски "Соко" припадао је Ужичкој соколској жупи, а његови чланови могли су бити само стални становници Вишеграда.

Након вишедеценијске стагнације, на подстицај митрополита дабробосанског Николаја, у манастиру Добрун, код Вишеграда, 2004. године обновљен је рад Соколског друштва.

Данас Српско соколско друштво "Соко" у оквиру фолклорне, спортске, издавачке, драмске, рецитаторске, грађевинске и хуманитарне секције окупља око 400 чланова и представља окосницу културног и спортског живота Вишеграда.

Формиран је Одбор за обиљежавање овог значајног јубилеја, а митрополит дабробосански Николај на његовом је челу. Међу бројне чланове предложен је и предсједник Републике Српске, Рајко Кузмановић.

- Овај вриједан јубилеј обиљежићемо низом манифестација, а централна ће се одржати почетком септембра. Тада ћемо уприличити и свечану соколску академију - потврдио је предсједник овог друштва, Благоја Андрић.

Како је најављено, на свечану соколску академију биће позвани представници соколских друштава из свих земаља бивше Југославије и Чешке, у којој је утемељен соколски покрет.

Овом јубилеју биће посвећен и специјални септембарски број часописа за културну и духовну просвјету "Соко", а најављено је и штампање књиге Вишеграђанина Милана Коџа.

Мирослав Тирш родоначелник соколара

Прво соколско друштво основао је Мирослав Тирш прије 135 година у Прагу, у Чешкој, а његов циљ био је да подиже националну свесловенску свијест, али и да оплемењује друштвену и физичку снагу људи кроз физичко и морално васпитање.

Соколска идеја брзо се ширила према словенском југу и 1891. године и у Београду је формирано "Српско друштво за гимнастику и борење". У Краљевини Југославији, у Љубљани је 1922. године одржан је Први свесловенски соколски слет, а законом из 1929. године сва соколска друштва уједињују се у заједничку витешку организацију "Соко" Краљевине Југославије.