Русија и космички извоз

Русија чврсто држи лидерску позицију у летењу у орбиту. Од 640 успешних лансирања за последњих 10 година, удео Руске Федерације је био 255. Друго место заузима САД са 191 лансирањем. Тројку лидера затвара Кина са 87 успешних лансирања.

Улогу свемирског извозника, Русија је преузела 90-их година. Тада је број њених сопствених летова драстично опао, и индустрија је, самим ти, морала некако да се одржи. Почетак бума комерцијалног космоса је много допринео расту броја комерцијалних лансирања. Носиоци свих класа су се активно користили за покретање апарата различитих функција - од истраживачких лабораторија до комуникационих сателита.

Упркос оштром паду броја лансирања – са стотину у раним 80-им, око педесет у раним 90-им, на 30 2000-их, Русија је и даље остала лидер по броју послатих летелица у орбиту. То, пре свега, има везе наслеђеном развијеном инфраструктуром - два активна космодрома – Бајконур у Казахстану и Плесецк у Аркхангелској области, као и са системом производње и експлоатације лансирних рампи.

Док је Русија заузимала место космичког извозника, у индустрији су започете системске промене. Први тренд је представљао оштро раздвајање интересовања у орбити од својих главних конкурената, САД и ЕУ. "Хабл", "Касини", марсовска возила, а све то са упрошћавањем сложених руских пројеката.

Други тренд је развој националних програма ракета-носача земаља у развоју. Кина и Индија су оствариле одређени напредак у овој области. Број летелица, које ће самостално слати у орбиту, све ће више расти. У будућности, оне би могле изаћи на међународно тржиште лансирања.

Значајни фактор је постало "дете" Елон Муска - фирма SpaceX. Она је самоуверено завладала овим тржиштем са својом ракетом Falcon 9 и свемирским бродом Dragon. Своју улогу су одиграле и нове европске и јапанске конструкције.

Комбинација свих ових фактора је довела до тога, да је позиција Русије као лидера у космичком лансирању, угрожена. Развојни програми Falcon 9 и Dragon прете да у блиској будућности закупцима дају комерцијално повољнији комплекс од "Унион" - "Прогрес".

Једини излаз за Русију је систематски развој свог космичког програма, без освртања на успех комерцијалних лансирања. На том путу њој предстоји решити неке проблеме. Прво, повећање поузданости рада постојећих система, који су темељ руског космичког програма. Друго, увођење новог комплекса носач-транспортна платформа. Он је у стању да замени "Напредак" и "Унион" и такмичи се са страним производима нове генерације.

На крају, дешава се повратак Русије, као независног играча на тржиште сложених и скупих пројеката за истраживање свемира. При том, Месец и Марс, као најважнији стратешки циљеви, не би требали да затворе видик за истраживање пространства блиског Земљи. Овде Русија има низ средстава, укључујући ГЛОНАС и могућност даљег развијања.

Кључ овог развоја треба да буде промена идеологије односа према космосу. Перспектива ове индустрије се не може приписати искључиво изгледима комерцијалне користи. Врло брзо ће, чак и постојеће могућности зараде бити исцрпљене.

Илија Крамник,