Важна недеља за судбину ЕУ

Предстојећи 15. октобра у Луксембургу сусрет министара иностраних послова земаља-чланица ЕУ отвориће важну за судбину читаве ЕУ акциону недељу. Она ће бити завршена самитом ЕУ 18.-19. октобра, који мора не само да одреди механизам даљих антикризних акција у финансијско-економској сфери, већ и пружи одговор на важна политичка питања. Главно од њих је повезано са идентитетом ЕУ у данашњим условима: Да ли је он прецизан механизам или безобличан «интересни клуб» са израженим линијама унутрашњег раскола? Коментар нашег посматрача Петра Искендерова.

Међународна пословна ситуација не доприноси предстојећим форумима ЕУ. Међународна рејтиншка агенција Standard & Poor’s смањила је дугорочни рејтинг Шпаније за два степена. Дакле, њене државне обвезнице су за корак од нивоа «смећа».

Још је опасније за еврозону и иначе ЕУ, што су експерти агенције дали негативну прогнозу за будућност, истакавши раст ризика за шпански буџетски систем земље у условима продубљивања економске и политичке кризе. Међутим, министри, који ће се окупити у Луксембургу, мораће да размотре тужну финансијску реалност још и са чисто политичког гледишта – у вези са перспективама учлањивања у ЕУ нових чланица. Редовни извештај Еврокомисије је састављен максимално увијено да не би кандидати помислили да је ЕУ уморна од ширења. Међутим, чињеница је – никакве нове обавезе по том питању Еврокомисија, у сваком случају за наредну годину, није преузела. То може да резултира даљим растом евроскептицизма, јер је ширење ЕУ било од великог политичког значаја у смислу стабилизације ситуације у опширном региону Источне Европе, - истакао је у интервјуу Гласу Русије шеф оделења политичке интеграције Института Европе РАН Николај Кавешников.

- Велика је заслуга ЕУ што се постсовјетска Европа није претворила у зону великог конфликта попут Југославије. ЕУ је отворила врата земљама Источне Европе. Она је од њих тражила и стабилизацију међусобних односа. Дакле, ширење ЕУ је својевремено одиграло велику политичку стабилизирајућу улогу.

Данас о таквој улози оптерећена дуговима проблематичних земаља ЕУ може само да сања. У случају Грчке ЕУ углавном покушава да реши популистичке социјално-економске грешке претходних влада, у случају Шпаније и њеног одбијања међународне помоћи преовлађују политички мотиви. Траже обазривост сложени односи с лидерима каталонске аутономије, који не крију намеру да искористе кризу ради ширења својих пуномоћја. И у другој немирној аутономији – Басконији - снажна су слична расположења. Тамо ће 21. октобра бити одржани ванредни регионални избори, пре њих влада Рахоја очито није наклоњена да предузима неке одлучне акције. За сада учинковост десетогодишњих обвезница од 7 одсто, иза којих ће европски институти добити формално право да третирају ситуацију у Шпанији као преддефолтну.