Потомци прастарих европљана живе у околини Вороњежа

Становници старог села Костенки, које се налази 45 километара јужније Вороњежа сматрају себе потомцима прастарих европљана. Археолошка налазишта потврђују, да је управо одавде, а не преко Балкана и Гибралтара, како се раније предпостављало, почело насељавање Европе досељеницима из Африке.

На локацији села Костенки пронађено је 26 насеобина из каменог века, које научници називају „Археолошком Меком“ и „бисером палеолита“. Овде су направљена сензационална открића светског нивоа, која су променила поглед на првобитну историју, изјавио је за „Глас Русије“ директор музеја „Костенки“, доктор историјских наука Виктор Попов.

- До почетка XX века сматрало се да праисторијски људи нису ништа умели да праве. Захваљујући истраживањима у Костенках по први пут су откривене њихове куће, веома савршена праисторијска уметност, преко сто врста оруђа за рад и лов израђених од камена. Наравно да су користили ватру, и умели су да је добију.

Поред насеобина археолози су открили пет погребних места и након реконструкције техником скулптуре успели су да добију антрополошки облик. Испоставило се да су на локацији Костенок, где су се прве насеобине појавиле пре 47.000 година, становали људи савременог типа, каже Виктор Попов.

- Њихова једина разлика од савременог човека је у томе, да је тада тек био зачетак формирања раса првог реда, тј. негроидне, монголоидне и европске. Притом монголоидна раса је почела да се формира раније од других – око 60.000 година назад.

Ловци на мамуте, који су насељавали у праисторијска времена област око реке Дон, по изгледу су се веома мало разликовали од данашњих европљана, констатује Виктор Попов.

- Управо одавде је кренула сеоба човека савременог изгледа у Источну и Западну Европу. Из Африке је он прво прешао на простор данашњег Ирана, према Касписјком мору. Затим је један талас мигрирао на север и северозапад, други – на исток, почело је насељавање Северне Азије, савременог Сибира, Индијског полуострва, Кине и даље скроз до Аустралије.

Прву насеобину прастарих европљана у Костенках археолози су открили 1897. године. Након сто година овде је био откривен јединствени археолошки музеј, који је сада постао познат широм света. Само на овом месту се може видети права праисторијска кућа, која је изграђена од 573 великих костију мамута, од најмање четрдесетак јединки животиње.

У музеју су приказани и други сензационални археолошки предмети: накит, израђен од костију птица, шкољки. То је било пронађено 2000. године приликом ископина на једној локацији у слоју вулканског пепела, који је доспео овамо са простора данашње Италије пре 38.000 година. На истој локацији пронађен је костур младог мамута и глава фигурице из кљове мамута – најстарија скулптура човека. Укупно је у Костенках пронађено око 70 предмета који приказују човека, углавном жена. Данас, фонд музеја броји 41.000 предмета археолошких експоната.