Браћа по вери

Да би у храму Светога Саве у Хановеру присуствовао литургији и стао за певницу где са хором пева молитвене песме, педесетогодишњи Дитхелм Бродел, анестезиолог из Холц Миндена, аутомобилом сваке недеље пређе 140 километара.
Он није српски зет, али је духовни брат са свим српским православним верницима. У православљу је нашао духовно уточиште, а међу Србима браћу и пријатеље од којих се не одваја.

- То је дуга прича, али ће ме сваки верник разумети - прича овај бивши протестант. - Већ после прве литургије у цркви у Хановеру био сам опчињен духовношћу православне вере. Душа ми је била испуњена. Потом сам у овај храм повео и жену и децу. Нисам их наговарао да ми се придруже, јер сам био уверен да ће се након неколико долазака и они исто осећати. Нисам се преварио, то је била божја воља, односно провиђење - уверен је овај бивши протестант, који је почетком априла 1998. заједно са супругом Моником и синовима Јоханесом (24), Томасом (23), Самуелом (20) и Мартином (16) и званично постао православац.

Савет земљацима

- Својим земљацима ћу увек радо препоручити да путују у Србију и да се упознају са њеном духовном ризницом. Пресрећан сам што сам видео цркву Светог Ђорђа, задужбину краља Петра Првог Карађорђевића на Опленцу и манастир Ђурђеви ступови. Тек када види такве светиње странац може да схвати колики значај за Србе има Косово, та света земља, где, нажалост, нисам ишао - истиче Дитхелм.

Дитхелм је себе и синове Томаса, студента уметности и Јоханеса, апсолвента биологије, ове године, поводом десет година преласка у православље, "наградио" ходочасним путовањем по Србији.
- Највеће изненађење за мене су биле богомоље у манастирима, које су, за разлику од наших у Немачкој, недељом пуне верника - каже Дитхелм.
На тај пут је, у организацији Светосавског центра из Хановера, кренуло 15 верника, а током десет дана обишли су манастире Соко, Троношу, Каону, Лелић, Ћелије, Благовештење, Жичу, Студеницу, Ђурђеве ступове и Љубостињу.

Гостопримство

- Наша браћа у Србији су одмах видела да нисмо обични туристи, прихватили су нас од срца. Срби су познати као срдачни и гостопримљиви, али ме изненадила и њихова духовност - прича Дитхелм.


- Примили су нас владике Лаврентије у Шапцу и Милутин у Ваљеву. Владика Лаврентије је нарочито омиљен овде у Доњој Саксонији где је, градећи манастир у Химелстиру, постао популаран и међу Немцима - прича Дитхелм, чекајући сина Мартина да после литургије пресвуче одоре чтеца.


Наш саговорник је одушевљен српским светињама. Листајући снимке на дигиталној камери, зауставља се на слици Храма Светог Саве на Врачару.
- На месту где су Турци спалили мошти оснивача српске цркве, саграђен је предиван храм, већи од онога у Истанбулу. Та светиња је доказ да народни дух нико не може да спали - каже Дитхелм, додајући да ће следећи пут у Србију кренути са целом породицом.