Евроазијски савез: демократија и закони општег тржишта

Евроазијски савез Русије, Белорусије и Казахстана- чије је оснивање планирано за 2015.годину, неће бити формиран по узору на ЕУ. Али, одређене позитивне моменте ће позајмити. Ово мишљење и став су изнели учесници међународне конференције „Евроазијски вектор развоја: проблеми и перспективе“, која се одржава у украјинском граду Јалта.

Идеја поновног оживљавања некадашњих чврстих економских веза са бившим савезним републикама је врло брзо постала реалност, обзиром на сложеност пројекта. ЕУ је увела слободно кретање радне снаге на својој територији, уклонила царинске прелазе и увела јединствену валуту, а за све ово је било неопходно неколико деценија. Са друге стране, државе Евроазијског економског савеза: Русија, Белорусија и Казахстан се истим путем крећу много већом брзином. Већ је формиран Царински савез, као и Јединствени економски простор. Данас се Москва, Минск и Астана спремају на следећи корак сарадње- формирање Евроазијског економског савеза 2015.године. При овоме би ваљало узети у обзир светско искуство, сматра заменик директора Оделења информација и штампе МИП Русије Јевгениј Пантелеев:

- Када говоримо о Евроазијском савезу, одмах се јављају одређена поређења са ЕУ. Наравно, ми морамо посматрати и узети у обзир све успоне и падове ЕУ, како не бисмо понављали исте грешке, које су чинили они. Али, не би требало отићи у крајност и не сматрати да је у ЕУ све идеално, без обзира на то што су недавно добили Нобелову награду. И без обзира на све, и даље опстаје некакав мит да су ЕУ и Евроазијски савез- некакви антоними, савршено разни полови светске политике. То је апсолутно погрешно становиште.

Следећа етапа интеграције Русије, Белорусије и Казахстана биће увођење опште валуте. Питање је у каквој ће се форми она појавити. Потпуно је могуће, хипотетички, да ће ова валута бити некакав аналог ECU(Европска јединствена валута)- условна јединица, која се некада користла у безготовинским рачунима у трговачким операцијама међу државама-чланицама ЕУ. Потпуно је могуће да ће поред осталих националних валута, то постати руска рубља.

Продубљивање интеграције Русије, Белорусије и Казахстана за собом повлачи озбиљну „перестројку“ и међупарламентарни дијалог између три земље. Резултат ових разговора би требао да донесе формирање наднационалног парламента Евроазијске скупштине.

Требало би рећи да приступање у Евроазијски савез разматрају и Киргизија и Јерменија. Ступање у царински савез могло би позитивно да утиче и на развој економије Молдавије.

Додајмо, да је јалтску конференцију „Евроазијски вектор развића: проблеми и перспективе“ организовао часопис „Међународни живот“ уз подршку и учешћеМинистарства иностраних послова Русије. Интересовање за ову тему су показали дипломате, историчари, еконосмисти и политиколози из Русије, Белорусије, Украјине, Казахстана и Молдавије.