Кијев - Брисел: дијалог без превода

До парламентарних избора у Украјини је остало још недељу дана, а представници немачког бундестага већ прете Кијеву истраживањем прекршаја у гласачком процесу. Сличне изјаве које се тичу украјинског правосуђа, реформи и избора, европски политичари деле као топле колаче. Ипак, притисак Европске уније на Кијев неће довести до примене озбиљних санкција према Украјини, сматрају стручњаци.

Председник немачког парламента за европске интеграције Гинтер Крихбаум је обећао да ће Бундестаг блокирати споразум о удруживању ЕУ и Украјине док не буде окончан предмет бившег премијера Јулије Тимошенко која се налази у затвору због неповољног гасног споразума с Русијом. Истовремено, шеф Европске комисије Жозе Мануел Барозу такође тврди да ће инсистирати на потпуној политичкој рехабилитацији Тимошенко, а такође је објавио да су избори и развој ситуације с политичким сужњима тест о оданости Украјине европским вредностима.

Украјина сама Европској унији пружа могућност за испољавање веће забринутости, истакла је за „Глас Русије“ стручњак берлинског фонда „Наука и политика“ Сјузан Стјуарт:

- Суђење Јулији Тимошенко није једини разлог. Међутим, сад се томе придаје, по мом мишљењу, превелики значај. У ЕУ нису забринути само због овог случаја. Бојазан изазива недостатак демократије у неколико области: у сфери права проблеми превазилазе оквире суђења Тимошенко, у сфери медија питања изазива однос према опозицији. Осим тога, на почетку свог председничког мандата Јанукович је објавио читав програм реформи, али је само део планираних промена остварен.

Сад је кључно питање интриге између Брисела и Кијева – исход избора и састав новог кабинета. Од тога, на пример, у великој мери зависи судбина следећег самита ЕУ-Украјина. И овде има о чему да се прича: неки чиновници владе су изразили жељу да постану посланици, истиче политиколог Константин Бондаренко:

- Уколико је тако, ротација ће заиста бити. И биће замењен читав низ људи. Ким? Засад није јасно. Што се тиче премијер-министра: на рад Николаја Азарова нема примедаба. Међутим, он има 65 година, а то је максимум година за останак на овој дужности. Долазак новог премијера може означавати испуњење услова Европске уније.

Уколико се пође од реторике европских политичара, они у принципу могу бити незадовољни и резултатима избора и саставом будућег кабинета. Тим пре што по најновијим анкетама, према Врховној Ради најсигурније корача владајућа Партија региона. Европљани ће сигурно открити масу прекршаја на изборима, али их неће навести као неприхватљиве, сматра политиколог Михаил Погребински:

- Мислим да ће избори бити признати. Али не тако да их „признајемо као демократске и да одговарају стандардима“. Ипак, неће бити оштрог непризнавања као што је то било с парламентарним изборима у Белорусији. Јер, тамо уопште не признају нови парламент Белорусије за легитиман – таква је крута позиција европских лидера.

У принципу, дијалог између Кијева и Европске уније звучи врло забавно. Резултати избора без учествовања Тимошенко на њима се неће моћи назвати коректнима, сугеришу Европљани. Избори ће се одвијати нормално, земљи су потребне реформе, зато на изборима треба да добијемо мандат поверења, умирују нас из владе Украјине. Ствара се утисак, истичу локални стручњаци, да Кијев и Брисел говоре различитим језицима, али преводиоца не зову из принципа.

Никита Сорокин,