Криза у Европи: протестна расположења расту

Истовремено у неколико земаља јединствене Европе анализирају резултате опширних протестних акција. Митинзи са више хиљада учесника против мера строге штедње, које власти реализују ради савладавања буџетског дефицита, одржани су у Великој Британији и Италији. Међутим, главна је пажња поклоњена Шпанији. Тамо се данас одржавају регионални избори, који ће показати - јесу ли јака протестна расположења и да ли су становници земље спремни да замене владу.

Шпанија је на другом месту после Грчке на списку најпроблематичнијих економија Европе. У земљи је данас највећи ниво незапослености (више од 25 одсто), међутим ради спаса банкарског сегмента и читаве земље од кризе дугова биће потребно око 100 милијарди евра. У тим условима влада Мариана Рахоја затегла је каишеве – смањени су социјални програми и државни трошкови. Дошло је и до крајњих мера – организација Црвени Крст је почела програм помоћи стварима и намирницама најнезаштићеним слојевима становништва. Реч је о једној од најразвијенијих земаља Старог Света. Таква ситуација изазива у друштву незадовољство. Већ је више пута десетине хиљада људи излазило на улице да би изразило протест. Данас становници имају могућност промене власти – у земљи се одржавају регионални избори. Према анкетирањима, владајућа Народна странка може да изгуби већину у месним парламентима. Људи су уморни, - каже становница Шпаније Сандра Силва Фернандез.

- Осећам се пре свега превареном. Нема никаквих перспектива, све постаје скупље, посла нема – сваки дан је све гори и гори. Тражим посао, али га не могу да нађем.

Протеклог лета ванредни избори у Грчкој су довели на власт социјалисте и националисте, који су главном паролом учинили одустајање од строгих мера штедње и замало одвајање од ЕУ. Немачку – главног донатора програма спаса ЕУ и евра – називају непријатељем и помињу нацисте. У Шпанији је, свакако, далеко до таквих расположења, али је однос према влади и финансијском сегменту веома негативан. ЕУ нико не жели да напусти.

Слична располождења владају и у Италији. Тамо су у суботу такође биле одржане протестне акције више хиљада људи против политике премијера Мариа Монтија. Он такође смањује плате у државном сегменту, обуставио је низ социјалних програма, укинуо пореске повластице. Земља се одмакла од понора банкротирања. Међутим, по цену незадовољства становништва. Многи желе да промене власти. Ево што је изјавио приликом протестне акције један од њених учесника.

- Премијер Монти нас је упропастио. Овог месеца сам добио пензију од свега 800 евра. То је срамота! Нека одузимају новац сенаторима и министрима, а не нама! Ми смо само сиромашни пензионери!

Нагло се смањује рејтинг поверења и владајуће у Британији Конзервативне странке и њеног лидера Девида Кемерона. Влада је повећала плату за образовање, шта је изазвало масовна иступања студената. Укидају се десетине хиљада радних места у државном сегменту. Редовну протестну акцију је организовала у суботу Федерација британских синдиката. Она је извела на улице Лондона неколико хиљада ватрогасаца, медицинских сестара и школских професора. Коментар шефа Федерације синдиката Дејва Плентиса.

- Пред нашим очима је смањено 700 хиљада радних места у државном сегменту: то су медицинске сестре, радници социјалног осигурања – они, који имају посла са најнезаштићенијим слојевима друштва. С друге стране, видимо да су богаташи постали још богатији, томе треба учинити крај!

Раст протестних расположења у Европи прети озбиљним економским и политичким последицама, - упозоравају експерти. У Италији Свеопшта конфедерација рада је већ најавила да ће средином новембра бити одржан штрајк у току 24 сата, у којем ће учествовати радници транспортне гране и највећих предузећа у земљи. Новим штрајковима прете и шпански синдикати. Међутим, главни су политичкуи дивиденди тих догађаја. У Италији говоре о повратку у политику Силвија Берлусконија, кога су приморали да поднесе оставку управо због кризе. У Британији прикупља бодове лидер парламентарне опозиције и британских лабуриста Ед Милибенд, који предлаже да се промени стратегија, да се усмери тежиште на стимулисање економије (по узору на САД) и стварање управо на рачун државе нових радних места.