Кончаловски: јубилеј с освртом на прошлост

Андреј Кончаловски: Поглед у прошлост. Отварајући фестивал по таквом називом, Москва се укључује у прославу 75-годишњице чувеног руског филмског посленика и 50-годишњице његовог стваралаштва. Ови јубиларни датуми већ се прилично широко обележавају у другим градовима Русије, на пример у Петербруг, у читавом низу европских земаља.

Режисер има иза себе 25 филмова, снимљених у Русији и у Холивуду, више од 30 сценарија, позоришних поставки, приказаних у разним земљама. Недавном позоришном премијером одлучио је да започне свој московски фестивал Андреј Кончаловски. То су Чеховљеве Три сестре – писца и дараматурга чијем стваралаштву се јубилар више пута окретао. Кончаловски има посебан однос према руском класику, кога пореди са Есхилом и Шекспиром.

- Чехов је за мене као једна велика симфонија. Једна драма може мирно да пређе у другу. Идеја је у томе да једни исти глумици у практично истом декору играју наредну драму у апсолутно супротним карактерима.

Управо тако, са једим истим глумцима и декором Кончаловски је пре неколико година приказао у Москви драму Ујка Вања, а сада Три сестре. А нове радове на филму на свом јубилеју режисер неће представити. Није он узалуд назвао филмски програм Поглед у прошлост. Између осталог, у прошлости Кончаловског постоји оно чиме не може да се похвали ни један руски филмски мајстор: успешни рад у Холивуду, сарадња са таквим звездама као што је Силвестар Сталоне, Курт Расел, Вупи Голдберг... Неке од звезда, међу њима Џејмс Белуши, Арман Асанте, Дени Трехо, одлазе сада у Москву да честитају режисеру.

У стваралачком животу Кончаловског много је тријумфа и на престижним фестивалима. Већ за дебитански краткометражни филм Дечак и глуб, студент московског филмског института, Кончаловски, добио је 1961. године награду фестивала у Венецији. А 40 година касније режисер је поново добио награду на том форуму за филм Дом глупака. За историјску епопеју Сибаријада 1979. гоидне добио је Златну палму у Кану.

О чему год да је снимао филм Андреј Кончаловски – о историји или савремености, он је увек покушавао да осмисли догађаје и поступке људи у културном контексту. Такав је стваралачки кредо режисера. И сам он формулише свој став на следећи начин:

- Много сам о томе мислио. Знате, култура је таква реч која носи много значења. Између осталог, Пушкин је култура. Али истовремено, прљави тоалет је такође одраз културе. По мени, културом се назива онај комплекс базичних вредности који одређује човеково понашање сваког дана. Шта он мисли о томе шта се може, а шта не. Како он види себе у друштву и у односима са другим људима.

Руски менталитет, по мишљењу режисера, захтева модернизацију. Између осталог, Кончаловски инсистира на васпиставању личне одговорности, на превладавању ситуације распада националних вредности. Коју улогу у томе може да одигра уметност?

- Нисам идеалиста, у том смислу што не верујем да уметничко дело може много да промени. Када би било тако, била би довољна Библија и сви би били добри људи. Да, уметност је необично важна, зато што у одређеном смислу замењује чак молитву, када се човек налази у стању перципирања предивног. Али како би зрна никла, потребно је плодно тле.

А тло, ослонац јесте светска историја, култура и класика. Са освртом на Чехова и сопствену прошлост. Тако Андреј Кончаловски предлаже да се живи.