Јосиф Бродски открива тајне

За 25. годишњицу уручивања Јосифу Бродском Нобелове награде за књижевност руски читаоци су добили поклон. За тај јубилеј је крајем октобра штампан пуни опис живота тог једног од најсложенијих и најталентованијих песника 20. века.

У својој књизи руско-британски филолог Валентина Полухина је пружила кључ за тајне Јосифа Бродског. Oткрила његове слабо познате песме и први пут објавила јединствене фотографије. Књига лондонског историчара књижевности Валентине Полухине «Еутерпа и Клија Јосифа Бродског» је енциклопедијски рад и узбудљиво штиво истовремено. У називу нису случајно поменута имена две музе – лирске поезије и историје. У лирској поезији, драмској уметности и прози Бродског суочавале су се епохе и културе. Овидије је разговарао са Дантеом, а највећи енглески барокни песник Џон Дон с америчким лиричаром из 20. века Робертом Фростом. Сложена поезија Бродског, која подсећа на пазл од цитата, то је историјат светске културе у стиховима. Истовремено је он основано могао да каже за себе: Где сам ја, тамо је и руска књижевност. Бродски је био наследник великих руских песника из 19. и 20. века. Његова отрића о себи могу се наћи у његовом размишљању о својим књижевним претходницима, - рекла је Валентина Полухина у интервјуу Гласу Русије.

- Странцима саветујем да почну читање Бродског од његових есеја. Када пише о Цветајевој, Ахматовој, Фросту или Харију, он у знатној мери пише о себи. Они су његови песнички родитељи. Јосиф тврди: Ја не лажем, нисам филозоф. Међутим, он је филозоф, и те какав! У есеју он каже да песнци и филозофи говоре о истом, само филозофи – дугачко, а песници кратко. Он је велики песник јер је вишеслојни. Проучавајући његово стваралаштво у току 30 година, поново читам његове песме по ко зна који пут и налазим у њима нешто, што нисам приметила раније. То је бек, који те обогаћује.

Бродски је живео у току 55 година – он је умро 1996. године. Све до сада у његовом животу има много тајни – он као да је ставио завесе, - каже Валентина Полухина. Затворени су за публику његови дневници. И на стварање своје ауторизоване биографије песник је ставио вето све до 2071. године. До тог времена, сматрао је он, из летописа његовог живота ће исхлапети читава политика, остаће само радови и дани. Иначе, ван политичког контекста не би било право да се описује његов живот, јер је у СССР-у песник био осуђен за готованство и послат у прогнанство. 1972. године су Бродског фактички натерали да емигрира. Он се настанио у САД-ама, где се много бавио предавањем и преводима. 1986. године је зборник есеја Бродског био признат најбољом књижевно-критичком књигом године. 1987. године је њему додељена нобелова награда за свеобухватно стваралаштво.

Песник и преводилац Татјана Шчербина додаје коментар књизи о Бродском: то је песник, који је скоро исто толико велик као и Александар Пушкин.

- Валентина Полухина је рекла да је Бродски данас недовољно оцењен. Чини ми се да је он с правом оцењен. Они људи, за које је то важно, свесни су да је то највећи руски песник. Ако се назову два велика руска песника, то су Пушкин и Бродски. Бродски је велико калемљење енглескојезичне књижевности.